Корупција у Србији: За годину дана корак уназад

Србија се и даље перципира као земља са високим нивоом корупције, показује најновије истраживање Транспаренси интернешенела. Пали смо за 10 места у односу на прошлу годину.

Наша земља је међу 180 земаља на 87. месту, а дели га са Кином, са индексом 39 на скали од 0 (веома корумпирана) до 100 (веома чиста од корупције).

Пре годину дана Србија је са индексом 41 била на 77. месту.

„Када поредимо нашу земљу са светским индексом корупције ми смо само два процентуална поена испод тог просека. Када је пак, поредимо са Европом, разлика је знатно већа – Србија је за 18 поена лошија”, рекао је данас на конференцији за медије Немања Ненадић из ТИ.

Србија је у региону Источне Еропе и Централне Азије у коме само једна земља има индекс перцепције корупције већи од 50 (Грузија) а све остале имају 45 или мање.

Утисак о високој раширености корупције имају и грађани Србије, а то произилази и из резултата истраживање рађеног за потребе УСАИД пројекта из 2018. године.

Најмање корумпирана земља у свету је Данска са индексом 88, а следи Нови Зеланд, потом Финска, Сингапур док су на дну листе Сомалија са индексом 10 и Сирија и Јужни Судан са 13.

Најбоље рангирани регион је Западна Европа/ЕУ са индексом 66 а најгора је Подсахарска Африка са индексом 32.

На листи је и Косово, за које се раде посебна истраживања, а које ове године има индекс 37 што је два поена мање у односу на 2017. годину.

Зашто не идемо напред

Како је објаснио Немања Ненадић Србија бележи корак уназад у истраживањима због тога што не примењује доследно ни превентивне ни репресивне механизме против корупције.

„Нису испитани чак ни они случајеви сумње на корупцију који су документовани у извештајима медија и државних органа. Нису спроведене ни кључне антикорупцијске одредбе Закона о јавним предузећима( избор и разрешење директора), Закона о државним службеницима (избор и разрешење службвеника на положају), Закона о јавним набавкама, закона о Агенцији за борбу против корупције ( у вези са злоупотребом јавне функције) и Закона о слободном приступу информацијама”, прецизирао је Ненадић.

Директор ТИ Владимир Гоати је истакао да на индеx корупције у великој мери утиче правосудни систем и да је велики проблем јер се процеси споро одвијају, предмети застаревају. Он проблем види, како каже и у томе што су од 2000.године они који су на јавним положајима лојалнији политичкој партији од професије.

На данашњој конференцији критикован је нацрт измене Акционог плана за Поглавље 23 ЕУ интеграција.

Бојана Меденица, извршни директор ТИ, је изјавила да тај план не пружа уверење да ће се ишта променити и да је акциони план у супротности са Законом о приступу информацијама од јавног значаја, на чијим изменама се, такође, ради.

Извор: Мондо

Напиши коментар