Пол Робинсон: У Русији је и „цивилно друштво“ родољубиво

Насупрот увреженом мишљењу, „цивилно друштво“ није нужно синоним за прозападне, либерално-демократске вредности. Многе групе цивилног друштва промовишу ставове који се могу сматрати нелибералним, националистичким или конзервативним. То је, умногоме, случај у Русији, где је националистичка верзија руског цивилног друштва и прошлог викенда изашла на улице.

Циљ руског „цивилног сектора“ је био да мобилише руско јавно мњење против предлога да Русија препусти неке од Курилских острва Јапану. Ова острва су одузета од Јапана и припојена СССР-у 1945. године, али Јапан и Совјетски Савез (а потом и Руска Федерација) никада нису потписали мировни споразум. Од тада, спор око Курила је изазивао знатне потешкоће. Свесни проблема и желећи да побољшају и продубљују руско-јапанске односе, председник Владимир Путин и премијер Шинзо Абе воде интензивне преговоре у настојању да коначно закључе мировни споразум између двају земаља. То је довело до спекулација да ће Русија пристати да врати два курилска острва Јапану у замену за гаранције да Јапан, уз неке друге уступке, неће допустити да се ту распореде стране (тј. америчке) војне снаге.

Али, и сама помисао о предаји територије страној сили је непојмљива за руске националисте. Стога их је неколико стотина изашло на улице Москве, узвикујући „Курили су наши“ и носећи транспаренте са слоганима као што су „Пре ћемо предати Путина него Куриле“. Сличних демонстрација је било и у Хабаровску и на острву Сахалин.

Демонстрације су организовале маргиналне групе левичара и десничара, међу којима и организација бившег вође донбаских побуњеника Игора Стрелкова. Међутим, анкете показују да су њихови ставови о курилском питању у великој мери у складу с расположењем руске јавности. По тим истраживањима, око 70% Руса се противи враћању ма и једног курилског острва Јапану. На Западу постоји перцепција да јавно мњење у Русији није битно, да Путин ради по своме, а да руски државни медији онда манипулишу људима, да га подрже. Али то је веома поједностављен модел руске политике. Мало је непопуларних одлука које Путин и његова влада могу учинити без угрожавања властитог ауторитета. С обзиром да су њихови „рејтинзи“ већ знатно нижи него пре годину дана, због одлуке о повећању старосног доба за пензионисање, руске власти не могу себи приуштити да још више отуђе руски народ тиме што ће направити још један веома непопуларан потез. Или, што рече Дмитриј Трењин у „Ведомостима“:

„Политичари ће донети одлуке и дипломате ће се трудити да дођу до узајамно прихватљивих решења, али ће кључно питање бити јавна ратификација споразума, ако и када се ови споразуми постигну. Кремљу би морало да буде јасно да се супротставља не само Јапану већ и руској јавности – а на основу истраживања јавног мњења, две трећине Руса не жели препуштање острва Јапану. Кремљ неће моћи да присили народ да прихвати његово гледиште.“

Све у свему, када је реч о спољној политици, маневарске могућности руских власти су ограничене. Грађење политике у Русији је сложен процес, а јавно мњење свакако није једини фактор који одређује исходе. Али јесте важно, и није у потпуности под контролом државе. Штавише, јавно мњење (и у свом организованом облику, цивилном друштву) није нужно либерално, напротив, веома је родољубиво, и свакако није склоно једностраним уступцима страним силама. Омиљена решења западних „експерата“, као што су промоција демократије и унапређење цивилног друштва у Русији, неће помоћи у том погледу. Имајући у виду јавно расположење, демократскија Русија не би била склонија нашој понуди од ове, „аутократске“ руске државе. То не мора да значи да Кремљ неће учинити неке уступке страним силама, макар се радило о Курилским острвима, Украјини или нечем другом подједнако важном. Али то ће морати да буду уступци које може „продати“ својој јавности. А то, пак, значи да ће концесије морати да се подударају са једнако значајним уступцима Русији са друге стране. Речју, наши политичари, бар они који желе да послују са Русијом, мораће да се помире с тим да ваља и давати, а не само добијати.

Претходно од истог аутора: Пол Робинсон: Лојалност у украјинских солдата

Напомена преводиоца: Ретко ћете наћи у нашим и страним медијима, али Курили нису „одувек“ и само били јапански, све до 1945. године, када их је СССР, наводно, преотео. Ствар је мало сложенија. Поједностављено: Курилска острва — Википедија, слободна енциклопедија. Детаљније: Kuril Islands – Wikipedia. Да не наводим руске и Русији склоне изворе…

Аутор: Пол Робинсон
Извор: Give and take | IRRUSSIANALITY
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

  • 1
    Share

Напиши коментар