Стручњаци: 2060. биће 21 одсто мање становника у Србији него 2015.

Србија ће до 2060, према очекивањима европске статистичке агенције Еуростат, имати 21 одсто становника мање него 2015. године, што је сврстава међу европске земље са највећим очекиваним смањењем броја становника, речено је данас на панелу о демографским променама у Србији.

„Последњи расположиви подаци из 2017. године показују да се тренд снажног и континуираног процеса демографског старења у Србији наставља. Просечна старост у Србији 2017. износила је 43 године, а удео у становништву старијих од 65 година достигао је 19,6 одсто„, казала је представница Републичког завода за статистику Љиљана Секулић.

Она је навела да је пре готово седам деценија становништво Србије било једно од најмлађих у Европи, када је удео старијих од 65 година био 5,6 одсто, а просечна старост је износила 29,1 годину.

„Најинтензивније старење десило као последица политичке и економске кризе у Србији током последње деценије 20 века, обележено великим исељавањем млађег становништва, одлагањем рађања и јаким падом фертилитета“, рекла је Секулић.

Према њеним речима, стопа фертилитета, односно просечан број деце који у репродуктивном добу рађа једна жена, у Србији је у 2017. години био 1,48, док је за одржање броја становника неопходно да стопа фертилитета буде 2,1.

„Достигнути фертилитет је такав да дуже од пола века, од 1956. године не обезбеђује ни просту репродукцију становништва, а од почетка 2000–их је за око 30 одсто мањи од нивоа неопходних за замену генерација“, рекла је представница РЗС-а.

Србија се, како је додала, по просечној старости становника од 43 године налази у групи европски најстаријих држава, чија је сатрост изнад 43 година, међу којима су и Словенија са 43,5 и Хрватска са 43,4 године.

По подацима за 2017. годину, пет држава са најстаријим становништвом су Немачка, Италија, Португал, Грчка, док најнижу просечну старост становништва имају Турска са 31,4 и Албанија са 35,6 година, а следе их Молдавија, Исланд и Ирска.

Најстарије становништво у Србији, чија је просечна старост већа од 49 година, имају општине Црна Трава, Гаџин Хан, Рековац, Сврљиг , Ражањ и Бабушница, док се као демографски најмлађа издваја општина Прешево чије је становништво просечно старо 32,1 годину, потом следе Тутин, Бујановац, Нови Пазар.

На скупу је речено и да је старење становништва повећало стопу зависности старог становништва, па се тако сад у Србији на 100 људи радног узраста, у које спадају они од 15 до 54 године, долази 30 старих, а прогнозира се да ће 2060. њихов број порасти на 57.

Резултати пројекције становништва Србије до 2060. године, који је израдио РЗС, указују да ће у и наредним деценијама становништво бити изложено процесу демографског старења по свим параметрима.

„Даље старење популације је сигурна будућност Србије“, казала је Секулић и навела да ће, према истраживањима, 2060. године готово сваки трећи становник Србије бити старији од 65 година.

На скупу је речено и да поред тога што Србије има Стратегију подстицаја рађања и даље се симболично бави проблемом сиромаштва породица са децом.

Наведено је и да деца у Србији имају и значајно вишу стопу ризика од сиромаштва (30 одсто) у односу на општу популацију, а сиромаштво је посебно изражено у породицама са четворо и више деце.

Зашто држава не воли велике породице?

Оцењено је да држава треба да направи свеобухватну стратегију којом ће постићи више рађања, смањењити смртност, смањити исељавања, али и подстаћи веће усељавање, односно повратак оних који су отишли из земље.

Треће дете спасава Србију!

Извор: Бета

Напиши коментар