Шта за Русе значи made in Serbia?

Фото/илустрација: povrcevoce.com

Преговори о новом Споразуму о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније су при крају.


Листа за бесцарински извоз хране биће проширена и на њој би требало да се нађу нове врсте сирева, воћне ракије и цигарете.

Биће проширена бесцаринска листа за извоз хране и акцизне робе на тржиште Евроазијске уније коју чине још и Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија.

На листу ће бити додати и најквалитетнији сиреви. Јагода Лазаревић из Министарства трговине каже да се преговара и о цигаретама.

„Имамо велики дисбаланс са Русијом из које увозимо велики број цигарета, са царином нула, а истовремено српске цигарете се извозе са високом стопом царинског оптерецења и оно што нам је у фокусу су алкохолна пића, конкретно воћне ракије и вињак“, рекла је Лазаревићева.

Највиша делегација Русије током посете Србији била је задовољна оним о чему се месецима преговара. Ознака „Мејд ин Србија“ за просечног руског купца значи да производ има високу биолошку вредност.

„Српска роба је квалитетна, еколошка, чиста и то се потврђује да добро се извози. Наши градани, Руси су задовољни квалитетом ваше робе. Количина то је ствар разговора“, казао је представник руског Министарства привреде у Београду Андреј Хрипунов.

Русија у своју пољопривреду годишње уложи седам милијарди долара. Циљ им је да обезбеде што већу прехрамбену независност. Најкасније до 2024. године ће то и успети са производњом јабуке, а то је роба коју смо им највише продавали, па стручњаци предлажу да се преоријентишемо.

„Просечна потрошња месних прерађевина у Русији је дупло већа него у ЕУ. Мислим да је то простор који би наши производачи требало да искористе. Лично мислим да би економију обима могли да обезбедимо кроз, да кажем, брендирање производа из Србије и да кроз удружени простор покушамо да постигнемо неке ефекте“, казао је Драган Шагановић са Економског института.

Контрола извоза је пооштрена, па реекспорт воћа који је неколико пута озбиљно могао да угрози извоз сада готово није могућ.

„Мислим да се и то доста променило од оног времена када су људи олако схватали извоз у Русију. Данас сви знају да је то веома захтевно тржиште и да су пенали за робу која не задовољава квалитет велики и да једноставно губите партнере јер је понуда огромна“, изјавио је Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.

Вредност извоза српских прехрамбених производа на тржиште Руске Федерације у 2018. години износио је 340 милиона долара, али то преведено у проценте представља свега један одсто укупног руског увоза хране.

Извор: Танјуг

Напиши коментар