Култ Светог Саве у Русији: Заштитник српства и Русије свете

Фреска Светог Саве и Светог Симеона у Архангелском сабору / Фото Приватна архива проф. Радојичић

Светосавски култ међу народом и духовницима у Русији траје од времена житија нашег најзначајнијег светитеља и све више јача. Од давнина, Руси највернији православљу, Светог Саву зову заштитник Српства и Русије свете, о чему наша јавност мало зна.


На то упозорава професорка Ксенија Радојичић, која годинама проучава култ Светог Саве у Русији. Једно од њених истраживања сажето је у предавање „Путевима Светог Саве у Русију“, одржано у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Следе њена нова трагања, предавања и трибине у овом крају, и шире по Србији, о утицају Светог Саве у највећој православној земљи света. Као и о непрекидним везама двају народа.

– Свети Сава је, као духовник, књижевник и дипломата, утицао на многе државе и цареве свог доба. Његова дела и речи имале су јако дејство и на савременике и њихове наследнике у западној Европи. Преобразивши себе Господом Христом, преобразио је наш народ и успоставио нове истинске вредности. Научници сматрају да Свети Сава у себи има и дух неких других светитеља, а не само да је српски Мојсије. На Свету гору отишао је са руским монахом, што је основа његових каснијих веза са Русијом – објашњава проф. Радојичић.

Многобројни су духовни и материјални докази везе Светог Саве за време његовог житија, али и каснијег светосавског наслеђа, с руским духовницима и народом.

– Оне трају почев од чувеног дела Светог Саве Номоканон (Законоправило), у нашем народу познатијег под називом Крмчија, а у руском као Кормчија. То дело је у 13. веку преко Бугарске донесено у Русију. Брзо су почели његови преписи и преводи на руски језик. Пуну годину трајао је рад на чувеном Рјазанском препису Крмчије. Постоје четири руска преписа Крмчије. Култ Светог Саве у тој земљи развио се дотле да и Руси столећима, до данас, иако немају крсне славе као Срби, славе Савиндан, али два дана раније у односу на нас, 25. јануара – наставља проф. Радојичић.

Поменуто драгоцено дело, у оригиналу исписано на 400 листова пергамента, проучава се у целом свету, не само хришћанском, али највише у (све)словенском. Сврстано је у 64 главе, што би данас били чланови, а главе имају гране (данашњи параграфи, тачке).

– Иако је српска средњовековна држава пропала, везе Срба и Руса, поготово светосавља и Руса, одржале су се. О томе сведочи и фреска на којој су заједно приказани Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви (отац Светог Саве Стефан Немања) у храму Архангелски сабор у Кремљу. Постоји и Црква Светог Саве Српског у Кјахти, удаљеној око 7.000 километара од Москве, која је саграђена у 18. веку, када је и страдала, а на којој се сада планира обнова. За њену изградњу био је задужен Србин, гроф Сава Владиславич Рагузински, родом Херцеговац, саветник и „десна рука“ цара Петра Великог, оснивач руске тајне службе, који је одредио границу Русије и Кине дугу шест хиљада километара, која и данас стоји неизмењена. Много је још у Русији светосавских доказа – закључује наша саговорница.

Цар Иван Грозни

Руски цар Иван Четврти Васиљевич, чији надимак беше Грозни (1530-1584), изузетно је поштовао култ Светог Саве. Делом и зато што му је баба Ана Јакшић била Српкиња, из лозе Немањића. Он је, наследним правом, морао да постане цар са свега три године, а као зрео човек, међу владарима савременицима био је међу најобразованијим. За царевог живота урађено је 88 преписа Житија Светог Саве. Друштвено уређење српске државе у средњем веку поникло је на византијском духу, што је утицало на то да се од времена Ивана Грозног развије у идеју Москве као Трећег Рима, јер је Москва, после пада Цариграда, наследила византијску традицију. А све то је стигло у Русију преко Крмчије Светог Саве.

Аутор: Милорад Бошњак
Извор: Новости

Напиши коментар