Последице НАТО бомбардовања: Све је више болесне деце

У Србији је 1999. године почињен екоцид, штетне материје, не само осиромашени уранијум него и бројни продукти постројења хемијске индустрије која су бомбардована отишли су у великим концентрацијама у ваздух, воду, земљиште и ушли у ланац исхране.

Председник скупштинске Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Србије Дарко Лакетић изјавио је да први прелиминарни резултати научно-медицинске студије показују пораст учесталости ових болести, нарочито малигних болести крви код деце од пете до девете године.

Лакетић је рекао да студија о учесталости малигних обољења код деце од једне до 18 година, која је урађена на основу истраживања у сарадњи с Институтом „Милан Јовановић Батут“, није завршена и да су ови први резултати у децембру достављени свим посланицима ради њиховог информисања.

Он је, у интервјуу за Политику навео да се може констатовати да је „неки отров деловао на ту децу, а будући да је у бомбардовању 1999. године толико отрова ослобођено у животну средину, лако претпоставити шта је то“.

Поздрав Србима уз питање „Да ли и даље желите да будете Срби“.

Студија се, пре свега, бави истраживањем учесталости малигних тумора, такозваних ектодермалних тумора код деце од једне до пет година, затим учесталости малигних болести крви код деце од пет до девет година и учесталости тумора мозга код деце од девет до 18 година, прецизирао је Лакетић.

Он је објаснио да се студија базирала баш на овај узраст јер су деца од једне до 18 година најосетљивија група.

То је онај део популације који је рођен, живео и растао у периоду одређених акцидената и дејства муниције с осиромашеним уранијумом и ослобађања различитих токсина, који су се догодили 1999. године приликом НАТО бомбардовања, указао је Лакетић.

Према његовим речима, прикупљена је комплетна документација из научно-медицинског и правног истраживања комисије италијанског парламента која је утврђивала повезаност осиромашеног уранијума са смрћу италијанских војника који су били у међународним мисијама, укључујући и Космет, и доказала да постоји повезаност.

„Осиромашени уранијум је само врх леденог брега. Током бомбардовања ослобођени су пиралени из трафостаница, који су можда најснажнији канцероген, бенземи, па разни отрови због бомбардовања фабрика боја и лакова, рафинерија…“, навео је Лакетић.

Напоменуо да је врло значајно што су неке земље, између осталих Холандија и Норвешка, пред Уједињеним нацијама покренуле расправу о утицају осиромашеног уранијума на здравље становника.

„Циљ нам је да дођемо до истине зашто наши грађани оболевају више него грађани неких других земаља и да ли постоји веза између НАТО бомбардовања и тога. То је наш задатак, без икаквих прејудицирања“, истакао је Лакетић.

Извор: РТВ

  • 103
    Shares

Напиши коментар