Промовисана књига „Невиђена Србија“: 90 невероватних прича из српске историје

Књига „Невиђена Србија“ аутора Владе Арсића промовисна је синоћ у Зворнику и садржи 90 невероватних прича из српске историје.

Аутор је рекао да је то једна од књига која је настала спонтано без намјере да икада буде укоричена.

„Трагајући за архивском грађом за неке друге романе наилазио сам на тако невероватне ствари у вези са Србијом и српском историјом“, рекао је Арсић и додао да би цела књига могла да се опише као рубрика „веровали или не“.

Он је нагласио да је реч о 90 прича из српске историје које обухватају све историјске периоде и географске пределе.

„Многе од ових прича за мене су биле изненађење толико да сам све то касније проверавао да ли је то могуће и на крају се испоставило да јесте“, рекао је Арсић и додао да су извори били народна предања и неке архиве које у себи крију многе тајне за које, нажалост, већина савременика о томе ништа не зна, преноси РТРС.

Истичући да је циљ ове књиге да Срби науче мало и о себи и свом роду, Арсић је рекао да много више знамо о Дубаију, Грчкој, Шпанији, а толико тога има у Републици Српској и Србији да се научи и доживи, чега многи нису свесни.

Арсић је навео да се једна од најневероватнијих прича нашла у овој књизи,а то је да је један од поглавара католичке цркве био Србин.

„Реч је о Србину из Боке Которске папи Сиксту Петом, који је на челу Католичке цркве ступио 1585. године“, рекао је Арсић.

Наглашавајући да се о Миланском едикту цара Констатина много тога зна, али да се, нажалост, не зна да је први едикт о верској толеранцији потписан двије године раније, не у Милану, него на брду Магура изнад Зајечара, али да постоје разлози зашто то црква упорно крије.

Књига „Невиђена Србија“, чији је издавач „Лагуна“, промовисана је у оквиру културне манифестације „Дани Марка Марковића“, коју је вечерас отворила директор Народне библиотеке и музејске збирке Зворник Нега Стјепановић.

Подсетивши да је Марко Марковић написао неколико књига, између осталих „Крива Дрина“, Стјепановићева је истакла да је овај Зворничанин између два, а и након Другог светског рата, био уважени културни радник, управник Народног позоришта у Сарајеву, директор сарајевске издавачке куће „Свјетлост“, док је једно време био и председник Удружења књижевника тадашње БиХ.

У оквиру манифестације „Дани Марка Марковића“, сутра ће бити одржана трибина под називом „Шта Зворник дугује Марку Марковићу“ на којој ће говорити професор Станислав Томић, док ће у петак, 8. фебруара, професор Мило Ломпар из Београда одржати предавање о теми „Српски културни образац некад и данас“.

Извор: ИН4С