Када сам Слађану Станковић питала шта је по занимању рекла је… ратник

Слађана Станковић

Поводом текста о жени хероју, нишлијки Слађани Становић објављеног у листу Блиц, 29.03.2019.причу о Слађани објавили је и Магацин 2013. године) желим да додам неке чињенице као непосредни сведок њеног венчања са руским добровољцем Јуријем Осиповским.

Напомињем да ми није намера да умањујем вредност труда који су новинари уложили да се она не заборави, али бих желела у спомен њој да поделим сећање на њу.

Призрен, 1999. године. Била је слава св. Ћирила и Методија, слава призренске Богословије. Сви свештеници са владиком Артемијем били су у том моменту у Богословији која се налази недалеко од Саборне цркве св.Ђорђа у Призрену. Једина сам у том моменту била у канцеларији у епархији где сам радила.

Ушла је Слађана колико се сећам са седморицом добровољаца Руса. Питала сам како могу да помогнем, рекла је да су дошли да се венчају.

Рекла сам јој да тренутно нема ниједног свештеника, да су на слави у Богословији и замолила их да сачекају. Одговорила ми је да немају времена да чекају, да се враћају на фронт и замолила ме да одмах пробам да дођем до неког свештеника да их венча.

Оставила сам их саме и отрчала до Богословије, пришла владици и рекла да су дошли неки Руси.. и да траже да их неко венча, али одмах, да немају времена за чекање јер се враћају на фронт. После десетак минута дошао је отац Мирон да их венча.

Било ми је фасцинантно што су сви Руси, добровољци ушли у цркву, само је један остао испред да чува оружје. Понудила сам да оружје спусти код мене у канцеларију и уђе да присуствује венчању. Захвалио ми се, али није хтео. Рекао ми је да прави војник никада не оставља своје оружје (на руском, али разумела сам).

Јуриј и Слађана

Након завршеног венчања, дошли су да их упишем у књигу венчаних. Када сам питала шта су по занимању, она ми је одговорила РАТНИЦИ.

Чудно сам је погледала и рекла сам јој, али то није занимање, а она је опет поновила, РАТНИЦИ.

Пар дана касније дошао је њен муж Јуриј са осталим добровољцима и рекао да је погинула.

Аутор: Душица Дамњановић

Напиши коментар