КО ГАЗДУЈЕ СРПСКОМ ВОДОМ: Наши извори у рукама странаца!


Како смо дозволили да над 80 одсто изворишта која се експлоатишу у Србији газдују иностране компаније.


Вода је наше богатство, али од ње вајду имају само странци. То би могло да се каже за стратешки ресурс који Србија поседује, јер над више од 80 одсто изворишта газдују иностране компаније. Иако по закону власник изворишта воде може да буде само држава Србија, странци су се изборили да експлоатишу ово богатство најмање 15 година. То је максималан период на који се издају водне дозволе, али већина рачуна на – „продужетке“.

Стручњаци кажу да је наша земља богата квалитетним подземним водама, погодним за водоснабдевање становништва, али да је то ограничен ресурс, са којим се треба опходити пажљиво.

Од укупног броја изворишта здраве и питке воде, којих је око 400, експлоатише се свега око 20 одсто. Истовремено, постоји и 286 различитих типова минералних, термалних и термоминералних вода. Зато је комисија Уједињених нација, Србију уврстила међу првих 50 земаља у свету које располажу великим резервама здраве и питке воде. Србија учествује са 0,3 одсто у светским изворима пијаће воде.

Процењује се да се тренутно у Србији 34 фирме активно баве флаширањем воде, али чак четири петине флаширане воде која се пуни у Србији, руководе компаније из Немачке, Америке, Француске и Холандије.

По речима Горана Тривана, министра за заштиту животне средине, Србија нема тај луксуз да се разбацује пијаћом водом и није добро да експлоатација буде у власништву странаца, јер је реч о најосетљивијем и најважнијем планетарном ресурсу.

– По Закону су сви извори у власништву Србије, али су дати под одређеним условима на коришћење. Без обзира на то колико година експлоатисања су потписани уговори, нисмо их отуђили и како буду истицали уговори, или на другачији начин, требало би да гледамо да враћамо изворишта – упозорава Триван.

Закон

Управљање водоводним системима, па и извориштем поверено је или јавним предузећима за регионално водоснабдевање, ЈКП на територије општине или другим субјектима, у зависности од тога коме је издата водна дозволa – истичу у Министарству пољопривреде. – Питања везана за потребна хидрогeолошка истраживања у надлежности су органа надлежних за геологију.

Само девет компанија које се баве флаширањем вода у Србији су чланови Пословног удружења произвођача минералних вода наше земље. Бранка Шеровић, директор овог Удружења, каже да Србија спада међу земље које су релативно богате изворима квалитетне минералне воде, али количина воде није неограничена.

– Пунионице природних минералних вода и природних изворских вода обављају флаширање воде на основу решења о експлоатационом праву, водној дозволи којим се утврђује право и услови коришћења воде, и издају се са одређеним роком важења – истиче Шеровићева. – Ова решења доноси Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде на основу Закона о водама.

У овом Министарству наглашавају да су воде природно богатство и да су у својини Републике Србије које су уређене Законом о водама.

– Тим прописом одређене су и одговарајуће обавезе које се тичу коришћења, заштите и захватања вода које се користе за пиће – одговарају у Министарству водопривреде. – Свако захватање вода, па и вода које се користе за пиће, не може се обављати без водне дозволе. Овом дозволом се утврђује начин, услови и обим коришћења вода, њоме се практично даје право на коришћење вода и услови под којим режимом се то може вршити. Дозволе се дају са одговарајућим роком важења а најдуже на период од 15 година.

Професор Ратко Ристић, декан Шумарског факултета, каже да наша изворишта не би смели тако лако уступати страним компанијама, али и да би требало направити план како да вратимо све што смо дали странцима.

– Без наших примарних националних ресурса, укључујући и воду, земљиште, шуме, не може да се планира за будућност. Што се тиче геотермалних вода, ту смо на европском нивоу – каже Ристић. – Природа нас је подарила, али бисмо морали да их користимо много обазривије.

Заблуде око потенцијала

Професор Ратко Ристић, декан Шумарског факултета, тврди да Србија није претерано богата водним потенцијалом:

– Када је реч о аутохтоним површинским водама, најсиромашнији смо на Балкану. Иако имамо доста транзитних вода које нам долазе са територија других држава, попут великих токова – Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, оне не могу бити стратешки основ за планирање водоснабдевања. Истовремено, имамо извесни потенцијал подземних вода, које су врло квалитетне и погодне за водоснабдевање становништва. И то је лимитиран ресурс.

Прочитај још: Дефиниција ропства: Србија постаје колонија ако прода још четири блага

Аутори: Бојана Царановић, Маријана Спасенов
Извор: Новости

Напиши коментар