Представљен документарни филм „Страдање – Косово и Метохија“: Једино злочини против Срба нису кажњени

Са пројекције филма

– Као што жртве имају име, тако их имају и злочинци и она су исписана на више од 17.000 пријава. – Нигде у свету злочини не застаревају, а свака држава чува документацију и спроводи правду, рекао је историчар Милош Ковић. – Злочини су се догодили за време боравка мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, истакнуто у филму.

Ранко Ђиновић, песник са Косова и Метохије (Ђаковица) остварио је други документарни филм о злочинима над српским народом на Косову и Метохијикоји под насловом „Страдање – Косово и Метохија“ у коме су приказани аутентични догађаји о страдању Срба у јужној српској покрајини. Његов први документарни филм познат по називу „Универзум бола“ такође говори о страдању Срба на Косову и Метохији. Нови филм је прошле недеље представљен у Медија – центру у Београду, а после пројекције на пригодној конференцији за новинаре поред аутора публици су се обратили и гости: председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић који је, како је речено, најзаслужнији за остварење овог филма, пуковник у пензији Стеван Ђуровић, историчар професор др Милош Ковић и Југослав Петрушић.

Сцена из филма: Старо Гацко, сахрана жетаоца
Сведочанство о геноциду над Србима

Потресан документарни филм „Страдање – Косово и Метохија“, песника Ранка Ђиновић у 32 минута садржи догађаје, доказе и сведочанства о вишедеценијском страдању Срба и неалбанаца на КиМ. Ђиновић је и у овом филму подсетио на сепаратистичке демонстрације у Ђаковици марта 1998, монструозне злочине Рамуша Харадинаја и његових „сабораца“ на Радоњићком језеру, убијене жетеоце у Старом Грацком, али и на потресне тренутке посете протераних Срба разрушеним гробљима, светињама и кућама, све до сцене када шарпланинац препознаје свог правог газду, изгнаног Србина, приликом посете Дрснику 2006. године.

Није за млађе од 18 година

– Неке кадрове сам снимио сам, неке добио од пријатеља, неке од владине Канцеларије за нестала лица – рекао је Ђиновић. – Филм није за млађе од 18 година, али јесте за младе. Да се на пола сата оставе друштвених мрежа и да погледају шта се нашем народу деценијама дешавало на само 350 километара од Београда, рекао је аутор документарног филма „Страдање – Косово и Метохија“ РанкоЂиновић.

У филму се такође каже да су се сви ти злочини догодили за време боравка мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији. Филм подсећа на стратишта и логоре у којима су мучени Срби, у Ликовцу, Клечки, Малишеву, Јабланици, Глођану, Штимљу, Волујку, Белаћевцу и другим местима. А такође и на преко 225 000 протераних Срба, преко 1200 отетих и киднапованих, и 3200 убијених припадника Војске и МУП-а Републике Србије. -У Ђаковици је пре НАТО – агресије живело 12 000 Срба, а данас је Ђаковица за Србе забрањен град. Ђаковичка црква Пресвете Богородице која је била до темеља срушена данас је обновљена, рекао је Ђиновић у филму „Страдање – Косово и Метохија“.

Радоњићко језеро – трајан доказ

-Ово је филм који чува истину, делић онога што се широм Косова и Метохије дешавало после Другог светског рата до дан-данас. У њему смо видели најцрњу страну људске природе, бестијалност, монструозне злочине, однос Албанаца према живим и мртвим Србима, према српским светињама и културно-историјским споменицима. А, важан је зато што о овим злочинима морамо говорити, поготову сада када Специјално тужилаштво истражује злочине ОВК и када међународна заједница, коначно, мора проговорити језиком истине. Ово је рекао Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије, после пројекције документарног филма „Страдање – Косово и Метохија“ Ранка Ђиновића у београдском Медија – центру. Наглашавајући да Србија и породице жртава неће дозволити да се њихово страдање заборави, Одаловић је додао:

– Важно је да се врати нада да ће злочинци из ОВК одговарати за своја недела. То је и одговорност међународне заједнице, јер су се бројни злочини над Србима догодили у време мандата међународних снага на КиМ. Одаловић је такође нагласио да је све ово што приказује Ђиновићев филм само мали део злочина над Србима и да једино злочини против Срба нису кажњени.- Све је ово мерљиво, све је ово проверљиво. Овај филм о Радоњићком језеру је један од ретких доказа и то стратиште мора бити трајно помињано, али када смо га дали у свет, то тада није видело светлост дана, истакао је Одаловић.

Немамо право на одрицање од истине

Професор Филозофског факултета у Београду, историчар др Милош Ковић, рекао је да је Ђиновићев филм драгоцен документ о геноциду над Србима у 20. веку и да је 20. век век – геноцида.

– Као што жртве имају име и презиме, тако их имају и злочинци чија имена су исписана на више од 17.000 кривичних пријава – рекао је Ковић. – Нигде у свету злочини не застаревају, а свака држава чува документацију и спроводи правду. Немамо права на депримираност и попуштање, нити да се одричемо истине, јер питање Косова и Метохије је питање основног људског морала и смисла наше историје. Пуковник у пензији Стеван Ђровић је подсетио на генезу пројекта „велика Албанија“ истакавши да је то пројекат великих сила. Потом је кратко говорио о шиптарским качацима Азема Бејте и балистима Шабана Полуже уз опаску „непријатељ је онолико јак колико смо ми слаби“.

СБ УН – место за трајно решење за КиМ

На новинарско питање за коментар о изјави шефице дипломатије ЕУ Федерике Могерини да споразум Београда и Приштине мора да прође Савет безбедности УН, председник Комисије за нестала лица Владе РС Вељко Одаловић је рекао: Могеринијева је рекла истину, јер је, иако девастирана, Резолуција 1244 жива и њу може да промени само СБ УН. То је и једино место где се може донети трајно решење за КиМ које гарантује мир и стабилност, а истовремено и тело у ком Србија има врло озбиљне партнере.

Југослав Петрушић (рођен у Медвеђи) је, напоменувши да су му у Пећи убијени баба и деда који су имали 84 и 86 година, рекао да је био на бројним ратиштима у свету у Вијетнаму, Либији, Сирији, Ирану, Ираку… да се Косово само истином брани и да „њима овде треба да се суди“. – Судбина отетих на Косову зависи од тога колико ћемо бити упорни да натерамо те дуге земље које су данас схватиле да се ради о људима који се искључиво баве тероризмом, да нам уступе, помогну и дају документа, односно да нам њихови суграђани, Албанци, Срби, ма ко били, да нам помогну да ове терористе отерамо и вратимо што је наше. Значи и западне и источне земље да нам помогну. ОВК је само једна од фракција која је учествовала у рату. Стране агентуре то добро знају… Крајње је време да схвате да смо ми једини народ на свету који је заштитио Албанце на својој територији, и ако су се они одали тероризму… И њима је нестало две и по хиљаде људи, рекао је Петрушић.

Аутор: Славица Ђукић
Извор: Јединство

Напиши коментар