Руски Комерсант: Београд раније осуђивао агресију НАТО, сада би да опрости бомбардовање


Председник Србије учинио још један помирљиви гест – буквално у последњем моменту одложио планирану војну параду у Нишу са 24. марта на 9. мај

Први пут после бомбардовања Југославије 1999. године највише руководство Србије кориговало је свој прилаз према догађајима од пре 20 година, оцењује данашњи московски дневник Комерсант, преноси Бета.

„Ако је Београд раније осуђивао агресију НАТО, овог пута се председник Александар Вучић заложио да Србија опрости Алијанси бомбардовање, мада није заборавила на њих”, пише дневник у тексту под насловом „Опростити, али не заборавити”.

Лист напомиње да је извињење Алијансе спремна да прихвати тек трећина Срба, а да опозиција, која већ четврти месец организује протесте оптужује председника за издају националних интереса и предају Косова.

Комерсант наводи да је Београд свих ових година квалификовао бомбардовање као неосновану агресију, да слична квалификација у оценама српског руководства постоји и данас, „али да су се појавиле нове нијансе”.

Лист цитира Вучићеве речи да Србија тада није била безгрешна, да је то био незаконити акт који је противуречио међународном праву, али и да се заложио да Србија гради са Алијансом нормалне односе.

Формула коју је предложио Вучић се практично потпуно подудара са позицијом коју је изложио генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг уочи годишњице бомбардовања, додаје дневник.

Комерсант наводи и да је председник Србије учинио још један помирљиви гест – да је буквално у последњем моменту одложио планирану војну параду у Нишу са 24. марта на 9. мај.

„Помирљиве гестове према НАТО које је учинио председник Вучић уочи годишњице бомбардовања Југославије, тешко да се могу оценити као апсолутно неочекиване. Без обзира на стална уверавања о очувању неутралности и одсуству жеље да уђе у Алијансу, Београд активно и продуктивно сарађује са њом”, пише Комерсант.

Лист подсећа да је српска армија учествовала у 149 вежби заједно са земљама Алијансе, а са ОДКБ свега 12, као и да је последњих година донација Алијансе српској армији превисила 40 милиона евра.

Дневник наводи и да је Србија „коју Русија сматра кључним партнером на Балкану” предузела низ „значајних” корака према НАТО, потписавши више споразума.

„Формула ‘максимална сарадња, али без чланства’, коју српско руководство реализује у односу према НАТО, у целини одражава негативан однос становништва према Алијанси у земљи”, пише лист позивајући се на најновије анкете.

Таква расположења узима у обзир не само власт, већ и опозиција, а протести у Србији, који су најпре почели као грађански све више иду у страну политичких.

Кључне улоге током протеста постепено преузимају националисти као што је лидер покрета Двери Бошко Обрадовић, који наводи да је главна тема борба за повратак Косова и брига за Србе у региону, пише лист и додаје да је лидер Савеза за Србију (СЗС) Драган Ђилас отворено тражио од српског председника да обустави све преговоре о нормализацији односа са Косовом.

Аналитичар Миливој Бешлин изјавио је дневнику да је „главни циљ антиевропског и антизападног СЗС опструкција и обустављање преговора о Косову”.

„Двадесета годишњица бомбардовања идеално одговара реализацији тог циља”, закључује Комерсант.

Извор: Политика, Стање ствари

Напиши коментар