САНУ: Југ Србије све празнији, потребне системске промене

Центар Ниша, илустрација

Од 2012. године до данас преко пола милиона младих образованих људи је напустило Србију, а историјски, друштвени и економски фактори само су неки од кључних који утичу на одлазак становништва са југа, речено је на промоцији зборника о демографским проблемима југоисточне Србије. Да би дошло до промене, како закључују креатори зборника САНУ, потребно је децентрализовати капитал, улагати у бољи положај жена и укључити све друштвене актере.

Демографска криза у југоисточној Србији је присутна већ дуже време, а њене последице су судбоносне за развој и национални опстанак српског друштва, па је како каже професор емеритус Љубиша Митровић, на снази аларм у свим институцијама државе, Српске академије наука, локалних заједница и породица.

У осмој књизи зборника показана је комплексност демографских проблема југоистока Србије и указано је на неопходност укључивања свих како би се решио тај проблем.

Још нема рационалног синхронизованог деловања, пре свега концепцијски прилаз проблему, ви можете лечити последице, али проблем је дубински. Стратегија која се следи блокира могућност демографске обнове, да се најбољи млади из генерације задрже у земљи и стварају, да снагом иновације, дају допринос националном развоју. Будућност припада младима у том смислу се мора десити нека радикална промена – каже Митровић.

До те промене, како додаје, неће доћи све док држава даје субвенције страним инвеститорима и на тај начин улаже у страни капитал због сопственог одржавања на власти и сопствене користи.

Потребна децентрализација капитала

Узрок и последице миграције су, каже професорка Јелена Станковић, најчешће економске природе, па људи одлазе из земље у потрази за бољим радним местом и оно што је у последње време доминантно, бољим социополитичким условима.

Немате услова да нађете радно место, изражен је непотизам и негативна селекција, партијско запошљавање и са друге стране кад пронађете радно место оно је мало плаћено што је опет последица неких договора на вишем нивоу власти што значи да не постоје институције које ће вам обезбедити равноправност на тржишту рада и запослење на онај начин које ваше знање заслужује – додаје Станковић.

Као главни проблем она види екстремну централизацију капитала, те „једино Београд далеко изнад просека земље што се тиче економског показатеља“.

Неопходни бољи радни услови за жене

Одлагање родитељства, кажу из САНУ, није последица само образовања и каријере жена, већ и немогућности да се жене остваре кроз рад. Системске мере које би заштитиле у радном односу жену која жели да постане мајка, у пракси не постоје.

Без обзира што постоје државна обданишта она нису добро организована да изађу у сусрет свим женама које су постале мајке, са друге стране кроз ове субвенције које дајемо страним инвеститорима, врло често не постоје никаква ограничења нити мере којим Влада захтева од њих да иду у прилог запосленим женама. Нека од мера би могла да се односи на то да те компаније у свом кругу могу да имају и обданиште – неки су од закључака.

Смањен број становника у скоро свим нишким општинама

Према Попису становништва из 2011. године, у свим регионима југоисточне Србије за девет и по година број становника смањен је у просеку 10%.

Од 33 општине у нишком региону у 31 је смањен број становника, само је у општинама Пантелеј и Палилула тај број повећан. Највећа депопулација била је у општини Црна Трава у којој је становништво смањено за више од једне трећине.

Приметно је, кажу у САНУ, да се више људи одлази из села јер се не може живети од рада на селу, због проблема лоше аграрне структуре.

Према подацима Републичког завода за статистику, они који најчешће напуштају Србију имају између 25 и 34 године, а највећи број њих је са високим образовањем.

Извор: Јужне вести

Напиши коментар