Српски инжењери траже да се забрани градња мини хидроелектрана у Србији

Изградња МХЕ на Ракитској реци, село Ракита, Бабушница Фото: Милан Симоновић

Забранити градњу малих хироелектрана (МХЕ) са дугачким цевоводима у заштићеним природним подручјима, као и на свим сливовима који би требало да у скорој будућности буду обухваћени неким од видова заштите – то је став Академије инжењерских наука Србије (АИНС) који је ова институција усвојила на недавно одржаној седници.

У извештају са седнице АИНС истиче се да би требало да се редефинишу процедуре издавања услова заштите природе те да се обезбеди супремација Закона о заштити природе над Законом о планирању и изградњи, када су у питању заштићена природна подручја.

Академија окупља одабране истакнуте инжењере и научнике из области инжењерских наука, и чине је 120 редовних, 69 дописних и девет почасних чланова, а овакав став заузет је на недавној седници председништва на којој је детаљно анализирана ситуација са малим хироелектранама у Србији.

– Приликом доношења Уредбе о подстицању производње обновљивих извора енергије (ОИЕ), нису сагледане неке врло битне чињенице. Удео потенцијала малих водотокова који се реализују са МХЕ је врло мали у односу на укупну потрошњу (око 1,5-2%) и као такав нема значајнију улогу у реализацији циљева повећања удела обновљивих извора енергије. Нису сагледане врло неповољне еколошке и социјалне последице изградње МХЕ са дугим доводним цевоводима, којима се уништавају најважнији еколошки потенцијали земље, драстично ремети биодиверзитет и уништавају природни потенцијали за развој сеоских насеља у брдским и планинским подручјима, којима су мали водотоци најважнији ресурс за развој све профитабилнијег еколошког и сеоског туризма, констатовао је АИНС.

Стручњаци упозоравају да су све МХЕ третиране као еколошки пожељни извори енергије иако у пракси није тако.

-Основна слабост решења из тог катастра је та што су се сва заснивала на врло дугачким цевоводима (и преко 2-3 километра), која радикално ремете хидрографске и водене екосистеме, али имају и врло неповољне социолошке последице, јер се често таквим цевоводима практично укидају делови тока кроз нека сеоска насеља, чиме се угрожава чак и елементарни опстанак тих села, а губи се најдрагоценији хидрографско-еколошки потенцијал за њихов развој. О озбиљности проблема говори податак: ако би се реализовали сви објекти предвиђени Катастром око 3.000 километара малих водотока требало би да се нађе у цевоводима!, упозоравају у АИНС.

Проф. др Миодраг Месаровић, председник међуодељенског одбора за енергетику АИНС, каже да су донети закључци само први корак и да следи детаљна анализа којом би требало да се утврде узроци који су довели до оваквог стања.

– Одбор за енергетику ће на основу ове иницијативе одбора за заштиту животне средине АИНС детаљно да претресе све грешке које су начињене у доношењу законских прописа а које су омогућиле да се све ово дешава. Држава се није уопште потрудила да мало промисли пре него што почне да нуди те објекте за градњу. Анализа ће показати колико је грешака направљено претходно – каже проф. др Месаровић.

Он каже да ће након детаљне анализе одбора за енергетику АИНС, то онда бити прави став академије који ће бити достављен надлежним државним институцијама уз инсистирање да се предузму конкретни кораци.

Где су МХЕ пожељне

– Овај став АИНС никако се не сме уопштавати као став против свих МХЕ. Постоје бројна места у вишенаменским хидротехничким системима на којима су МХЕ пожељне и где се одлично уклапају у окружење: испусти за еколошке и водопривредне протоке на бранама, места у системима под притиском на којима се реализацијом МХЕ на најбољи начин регулишу притисци у систему, места денивелација у каналским системима, прибранске МХЕ у системима разних намена итд. Ово мишљење треба схватити као упозорење да је врло стихијска и неконтролисана изградња МХЕ са дугачким цевоводима већ нанела велике штете еколошком и социјалном окружењу, и да би настављање такве праксе нанело велике штете Србији, не само у еколошком погледу, већ и на ширем развојном плану, закључују у АИНС.

„Биолошки минимум“ погрешно утврђен

АИНС упозорава да треба изменити методику за одређивање услова за обезбеђивање еколошког протока низводно од водозахвата (погрешно названог ‘биолошки минимум’), јер су прописане величине (10 одсто од просечног протока) недовољне, па се већ и самим избором тог пројектног услова претпоставља еколошка деструкција водотока, најдрагоценијих хидрографских и еколошких капилара земље.

– Већ постоје деонице водотока од по 10 километара које су потпуно остале без икаквог протока у маловодним периодима, јер се целокупни проток усмерава у цевовод који води ка МХЕ. Треба појачати инспекцијски надзор, јер се показало да се у пракси инвеститори не придржавају ни тих благих прописаних услова о еколошком протоку, тако да је на бројним подручјима, чак и оним законски заштићеним, извршено недопустиво разарање водених и приобалних екосистема и осиромашење биодиверзитета, а поремећени су и ланци исхране и драгоцених екосистема на знатно ширим просторима, истичу у АИНС.

Извор: Блиц

Напиши коментар