Хрватска: Само 30 одсто верује у суживот са Србима, мање од четвртине би дозволило ћирилицу

Висок удео испитаника (две петине) одбија идеју процесуирања ратних злочина које су починили припадници Хрватске војске

Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција.

Према писању хрватског портала Новости, у односу на 2012. годину, у Хрватској је дошло до повећања националне искључивости, а слабљења искључивости према сексуалним мањинама, при чему млади и даље исказују високу социјалну дистанцу према хомосексуалним особама, један је од закључака истраживања Фондације Фриедрић Еберт Стифтунг о актуалним трендовима, понашању и ставовима младих, које је спроведено на узорку од 1.500 младих старости од 14 до 29 година.

Истраживачи истичу да је Домовински рат имао снажне последице на готово све друштвене аспекте, па и на изражен антагонистички став према српској мањини у Хрватској.

Да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, сматра мање од трећине испитаника (30 посто), при чему мање од четвртине (23 посто) подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција.

Истраживањем је утврђено да међу младима превладава емпатија према грађанима који су као цивили страдали у ратним догађањима (65 посто).

Сваки други испитаник сматра да је јавност у одређеној мери засићена темама везанима уз Домовински рат те да би евоцирање прошлости требало заменити јавним дискусијама о будућности друштва.

Такође, готово половина испитаника слаже се са ставом да се недавна прошлост стави у оквире историје као наука и струке.

Висок удео испитаника (две петине) одбија идеју процесуирања ратних злочина које су починили припадници Хрватске војске, што имплицира – истичу истраживачи – да је једнакост пред законом за значајан део испитаника релативан концепт.

Четвртина се слаже с цензуром или ограничавањем слободе говора у јавним дебатама чије се теме тичу Домовинског рата. С друге стране, изостанак интереса за недавну прошлост изражава 36 посто испитаника.

Истраживање се бавило и питањем колико млади прихватају одређене социјалне и етничке групе које би потенцијално доселиле у њихово суседство.

У највећој мери испитаници су склони да прихвате пензионерски пар, студенте, локалну породицу с пуно деце и породицу из Западне Еуропе.

С друге стране, око две петине (37 посто) прихватило би хомосексуалне особе за комшије, 29 посто избјеглице, а 16 посто Роме.

Највише искључивости исказују према бившим затвореницима и зависницима с обзиром на то да би их за комшије толерисало девет одсто испитаника.

У односу на прошло истраживања из 2012. дошло је до одређених промена – толеранција према хомосексуалним особама се повећала, а смањила се према Ромима што, кажу истраживачи, може указивати на тренд истовременог јачања националне и слабљења полне искључивости.

Потенцијално остваривање блиских веза с особама друкчијих социјалних карактеристика младима је већином (63 посто) замисливо, тим више што су и досадашњи подаци показали да 60, односно 70 посто испитаника има пријатеље друкчијег етницитета и вероисповести.

Извор: Новости