Дојче веле: Главни производ Кине у Источној Европи је нада


Визија уједињене Европе је некада имала сличну покретачку сангу, али је реалност прегазила, сада Пекинг има велику стратегију.


Пекинг својим „Новим путем свиле“ ствара међу земљама Југоисточне Европе атмосферу продора у ново доба које им је дуго недостајало, сматра Франк Зирен.

У Бриселу на то не гледају са одобравањем: након што је ЕУ на самиту са Кином издејствовала једно танко заједничко саопштење, кинески премијер Ли Кећијанг је отпутовао у Дубровник да би тамо отворио самит 16+1.

Шефови држава и влада из Кине и земаља Средње и Југоисточне Европе су тамо два дана разговарали о заједничким привредним уговорима – без Брисела. Кина хоће да Југоисточна Европа у оквиру „Новог пута свиле“ постане карика која повезује Кину и тржишта Средње Европе. Кинеска иницијатива је посебно привлачна за земље Западног Балкана, чијој лошој инфраструктури је потребна обнова. На овом самиту је заједници приступила и Грчка која је досад имала само статус посматрача. У мају се, и поред протеста из Брисела, групи прикључила и Италија као прва велика европска индустријска земља. Сада у иницијативи на овај или онај начин учествује укупно 15 од 28 земаља-чланица ЕУ, значи – већина.

Провокација у задњем дворишту

За Брисел је самит 16+1 иницијативе основане 2012. године – провокација у соптвеном задњем дворишту. Дванаест учесника самита су земље ЕУ, само пет – земље које нису у ЕУ. Брисел страхује да Пекинг новцем обезбеђује себи следбенике и да врши опструкцију заједничког иступања ЕУ. Премијер Ли одговара да Кина нема намеру да подели ЕУ. То Кина ни не мора да ради. То се одавно десило.

Пре свега земље које се пре свега осећају као Европљани друге класе данас на Кину гледају као на блиског партнера. Од 2007. је Кина у велике грађевинске пројекте у Источној Европи инвестирала више од 29 милијарди долара. Од тога је највише профитирала Србија где је укупан волумен тих инвестиција више од десет милијарди долара. Следи Мађарска са нешто мање од четири милијарде, па Пољска са око три милијарде и Румунија са две и ппо милијарде.

Када Пекинг инвестира, европске правне одредбе га занимају само када постану препрека. А то се не дешава превише често. Брисел се жали на штошта, на пример, да су тендери за кинеске грађевинске пројекте нетранспарентни и да погодују корупцији. Кина покушава да ангажује пре свега сопствене раднике и фирме, уместо да омогући да то чине представници локалне привреде.

Брисел сматра да би велики кредити гурнули земље ЕУ у дугове и зависност од Кине. А и да кинеске фирме не воде рачуна о еколошким стандардима. Често се говори и о томе да би Кина на исти начин требало да отвори своја тржишта за европска предузећа. Пекинг је на све то реаговао разводњеним изјавама о намерама а самит ЕУ-Кина одржан почетком овог месеца није завршен никаквим обевезујућим документима.

ЕУ без сопствених алтернатива

Брисел је задовољно говорио да је коначно нашао оштрији тон за комуникацију са Кином, Пекинг је користио нејединство у ЕУ и налазио рупе у виду склапања билатералних уговора са појединим европским владама и окретању њих самих једних против других. Тако је Хрватска потписала изјаву о намерама да се сарађује са фиром Хуавеј и да се заједно са Кином инвестира у област вештачке интелигенције и постављање мреже 5Г. Пољска је против учешћа Кине у постављању мреже 5Г. Мађарска хоће да ради са Кином, Чешка и Румунија још не знају шта ће. ЕУ не може да понуди сопствене алтернативе јер је на међународном плану заостала када је реч о истраживању и развоју.

Брисел јесте покренуо сопствене инцијативе као што је Дигитални самит Западног Балкана, но највећи преговарачки успех на последњем састанку почетком априла је био договор да шест земаља Западног Балкана: Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Северна Македонија и Србија укину међусобно плаћање роминга до 2021. године.

Пекинг у Источној Европи улаже више новца и за то поставља мање услова. Кинези нас туку нашим сопственим оружјем. Зар им нисмо увек говорили колико нам је важна тржишна утакмица? Када би сада Брисел забранио сиромашнијим земљама Европе да сарађују са Кином, то би на многе владе деловало као да им ЕУ квари будућност. Уз то: Пекинг има чак и визију те будућности и планира у складу са њом.

Иако ће се многи пројекти „Новог пута свила“ исплатити тек за 50 или више година, резултати пекиншких инвестиција су већ видљиви у многим земљама Источне Европе, где настају мостови, путеви, културни центри, а фабрике које су дуго трунуле сада се комплетно реновирају. А то ствара атмосферу уласка у ново доба. визија уједињене Европе је некада имала сличну покретачку сангу, али је реалност прегазила; та визија је паралисана бирократијом и пренемагањем појединих земаља као што је Велика Британија. Пекинг има велику стратегију. Брисел се некако провлачи.

Аутор: Франк Зирен
Извор: Нови стандард

Напиши коментар