Инсајдер: „Жене, мајке, фашисти…“

Блокада зграде градске управе (Фото: Срђан Илић)

Ако сте јуче којим случајем, без претходног увида у вести, слушали обраћање председника државе могли сте да закључите да су фашисти напали зграду Скупштине града, да су нејаке жене, мајке, сестре успешно одбраниле ту институцију и да су зато проглашене за народне хероје.

Шта се заправо десило?

Десило се то да су се представници Савеза за Србију окупили испред зграде Градске управе Београда, где је неколико њих тражило од обезбеђења да уђу у зграду, да би разговарали са градоначелником Зораном Радојичићем. На самом улазу појавило се 15-так жена, запослених у Управи, које су их спречиле да уђу у зграду.

Да ли би лидери опозиције направили нову грешку као ону када се десио упад у РТС – не знамо, јер су се „жене и мајке“ појавиле да бране улаз. Није јасно шта ће оне уопште на улазу? Да ли су процениле да се обезбеђење уплашило од представника СЗС-а? Или је једноставно то био потез који је могао да доведе до озбиљног инцидента, а на који их је неко натерао?

Шта ће жене у првом реду, поред полиције која, ваљда, треба да дође на позив, ако неко покушава насилно да упадне? Ако неко насилно упада у институције, ако се то стварно десило, постоје институције у овој земљи које то треба да реше истог тренутка – без икакве потребе за ванредним програмом, ванредним обраћањем председника…

Уосталом шта ће жене као живи зид поред обезбеђења… и стварно где су они који су одговорни? Где су да доведу ствари у ред и да кажу драге мајке и жене склоните се, то није ваш део посла…

Гужва испред зграде Скупштине града Београда (Фото: Танјуг/Димитрије Гол)

Коме уопште одговара било какав инцидент? Ко шта покушава да поручи својим гласачима, али и свим грађанима?

Онима који све што се дешава у последње време, посматрају са стране често није јасно шта уопште поручује опозиција идејама које су све чудније.

Јер, не иде се у шетњу до Пинка да се траже услови за фер изборе, не упада се у РТС због тога, не упада се нигде…

Још су чуднији поступци власти… Шта значи нећемо да разговарамо са опозицијом?

Представници власти имају обавезу да разговарају са свима. И са онима које воле и са ониме које не воле. Са онима коју су њихови и са онима који нису њихови. Имају обавезу да разговарају са лидерима опозиције а не да их називају фашистима и лоповима. Закони Србије прописују да лопови и фашисти – иду у затвор. Ако нису у затвору, онда нема доказа да су лопови и фашисти – па самим тим нико не може тако да их назива јавно.

Или може ако је то политичка агенда која служи замајавању народа.

Ако се већ власт добија на изборима, па онда то треба да важи и за опозицију и за власт. А да би се реално одмериле снаге неопходни су фер услови за изборе и иста правила за све. А пре свега неопходно је цивилизацијско понашање и са једне и са друге стране.

И док из дана у дан власт путем својих медија промовише рат уживо, а опозиција почиње да одговара на исти начин – на крају ће до неког крвопролића и доћи. А онда ће бити касно да се утврђује ко је крив, јер ће највећу цену платити грађани.

Србија јесте подељена и затрована мржњом подељених која је видљива на сваком кораку. Подела је видљива и у медијима. Новинари редакције Инсајдер спадају у оне малобројне који не подржавају ниједну ни другу страну, не занима нас ни ко је на власти ни ко је опозиција. Зато нисмо миљеници ни једних ни других, а најмање миљеници „моралних громада“ на друштвеним мрежама, али баш зато имамо право да кажемо и упозоримо да је ситуација и више него озбиљна. Улога представника власти мора да буде смиривање тензије која у друштву постаје неподношљива, а никако додатно доливање уља на ватру.

Извор: Инсајдер, Стање ставри

Напиши коментар