Сваки пети млад човек који оде из Србије има факултетску диплому

Илустрација: Новости

Млади који одлазе из Србије у просеку имају 28,7 година, а сваки пети има факултетску диплому, изјавила је данас министарка задужена за демографију Славица Ђукић Дејановић.

Она је на представљању зборника „Ка бољој демографској будућности Србије“ у САНУ нагласила да су истраживања која су рађена међу студентима државних и приватних факултета у Србији показала да сваки трећи студент планира да после завршеног школовања иде у иностранство.

„Миграције становништва спадају у демографски феномен који је немогуће спречити, а тешко се предвиђају. Међутим, морамо мислити на оне који су отишли, а не планирају да се врате, шта матица може да уради за њих и како да их вежемо за Србију“, истакла је Ђукић Дејановићева.

Она је подсетила да је усвојена Стратегија подстицања рађања у марту прошле године, а да је њен циљ да се у наредних 10 до 15 година ниво стопе рађања повећа са садашњих 1,46 на 1,85 детета по жени, тежећи ка пожељној стопи која је 2,1 дете по жени и која би омогућила обнављање становништва.

Додаје да Стратегија има осам циљева, међу којима су ублажавање економске цене подизања деце, што је већ остварено и кроз Закон о финансијској подршци породици са децом, усклађивање рада и родитељства, снижавање психолошке цене родитељства, очување и унапређење репродуктивног здравља, решавање проблема неплодности.

Закон о финансијској подршци породици са децом предвиђа да родитељи за треће и четврто дете добијају по 12.000, односно 18.000 динара месечно наредних десет година.

„Ова финансијска подршка се односи на стандард сваког детета, без обзира да ли мајка ради или не ради“, рекла је Ђукић Дејановићева и навела да је држава у протекле три године финансирала пројекте у 161 општини и граду са више од 1,2 милијарде динара, а које се односе на мере популационе политике.

Председник САНУ академик Владимир Костић каже да је једна од главних претњи за српско друштво „демографско битисање“.

„Зборник има много болних и значајних порука. На нама је хоћемо ли традиционално окренути главу или да се по цену главобоље са тим порукама суочимо. САНУ ће се у наредним годинама суочавати и покушати да дефинише правце реаговања на демографске проблеме“, истакао је Костић.

Он је подсетио и на речи Живојина Мишића, да је једини прави херој у свим нашим ратовима била српска жена, јер док су војници гинули, оне су се бориле за живот, колико је то било могуће.

„Треба се поклонити оним женама које су изнеле живот и продужиле оно што се данас назвало Србима“, нагласио је он.

Директорка Центра за демографска истраживања Института друштвених наука Мирјана Рашевић указала је на проблем одлагања рађања и да на то утичу бројни фактори.

Међу тим факторима су дуготрајна економска и социјална криза са којом се Србија суочава, осећај економске и психолошке несигурности, изражен индивидуализам, другачији партнерски односи, инсистирање на квалитету и живота родитеља и детета.

„Остваривање материнства је отежано понашањем које угрожава репродуктивно здравље. Током репродуктивног периода жена у Србији у просеку има три намерна прекида трудноће“, истакла је она, пренео је Танјуг.

Упозорила је да је број жена старости од 20 до 34 године од 2011. до 2017. године смањен за око 60.000 и да не постоји дугорочан, свеобухватан политички одговор на феномен недовољног рађања.

Извор: sputniknews