Обесправљени радници Србије: Рад на лизинг

Фото/Илустрација: Фото Рас, Блиц

Пре десет година почеле су да се отварају прве агенције за привремено запошљавање радника, али закон који детаљно регулише ову област још се чека. У међувремену, одомаћио се термин „радници на лизинг“, што заправо значи да агенција за привремено запошљавање уступа свог радника на одређено време послодавцу.

Радник на лизинг нема класичан уговор о раду, већ уговор о раду са агенцијом која га заступа и уступа предузећу. Он ради у предузећу, али није на његовом платном списку, нити има остала колективна права као остали радници у том предузећу.

Уговор о привременим повременим пословима ништа не гарантује раднику, каже Марио Рељановић, ванредни професор са Института за упоредно право.

„Послодавац у најбуквалнијем смислу може да ради шта хоће, не постоји минимална зарада, ограничење о броју и распореду радних сати, ради ноћу, викендом, тако да се они налазе у екстремно лошој позицији јер они нису у радном односу. Могу бити отпуштени у сваком тренутку. То је заправо отказивање уговора јер закон не познаје потребу ни за отказним поступком, ни отказним разлозима“, каже Рељановић.

Радник који са агенцијом има уговор о раду на одређено време јесте у нешто бољем положају. Он може отићи на боловање, али нема право на штрајк, нити може бити члан синдиката фирме у којој ради. Ипак, одлазак на боловање не значи да ће радно место бити сачувано.

Послодавци, са друге стране, тврде да не крше закон, јер немају обавезу да за запослене које ангажују преко агенције плате исто колико и своје раднике. Свесни су да у пракси постоје злоупотребе, али и да све зависи од компаније до компаније.

„Радници могу бити обесправљени ако су плаћени мање него радници на сличним позицијама. И то се у пракси дешава“, каже Маријанти Бабић из Америчке привредне коморе.

То су злоупотебе које се дешавају када немамо закон који то регулише, додаје.

Синдикалне статистике кажу да сваки двадесети радник у Србији ради на лизинг, што износи више од пет одсто укупног броја запослених, док у Европи тај удео износи 1,6 одсто.

У земљама где је рад на лизинг уређен, за њега се најчешће одлучују велике компаније. И то када имају забрану додатног запошљавања из своје централе, кад је динамика посла непредвидива. Иако је потреба за сезонским радницима већа лети, повећање производње не може увек прецизно да се предвиди у дугорочним плановима. Али у свету радник на лизинг је за послодавца скупљи од директно запосленог, јер поред редовне цене рада коју послодавац плаћа, мора и агенцији да плати и провизију, која није мала. У оваквим околностима, када не постоји закон који детаљно уређује ову област, често се дешава да поједине агенције наплаћују провизију од новца који је намењен за плате.

Коме одговара овакво стање?

Дешавало се да поједине стране компаније отпусте и до 40 одсто радника који су радили у предузећу пре промене власничке структуре, а онда те исте раднике приме назад, али преко агенције, за скоро двоструко мању плату. Радника на лизинг све је више и у јавном сектору, испоставило се да је овакав начин запошљавања добар механизам који заобилази забрану запошљавања у јавном сектору.

Све би требало да реши нови закон. Очекује се да он забрани ангажовање радника по уговору о привременим и повременим пословима. На лизинг ће моћи да се изнајме само они који имају уговор о раду са агенцијом на одређено или неодређено време.

Међутим, запело је у процентима. Синдикати траже да у једној фирми највише десет одсто људи може да буде запослено преко агенција, како тај начин запошљавања не би постао пракса, него изузетак. Агенцијама и послодавцима би свакако одговарало да не постоји било какво ограничење запошљавања лица преко агенција, каже Зоран Ристић из Уједињених гранских синдиката „Независност“, неопходно је дефинисати проценат ограничења за број радника који се ангазују преко агенција. С обзиром на то да се овде није реч о агенцијама за запошљавање, већ за привремено ангажовање радника на привремени рад.

Послодавци су против ограничења, јер кажу да преко агенција могу да запосле више радника, у супротном, мораће да отпуштају.

„Усвајањем нацрта закона обезбедиће се једнак третман запосленима преко агенције и стално запосленима код послодавца. У тој ситуацији када имате једнак третман, са аспекта радника не видимо разлог за увођење квоте која ће ограничити максималан број радника који ће бити ангажовани преко агенције. Док, са друге стране, са аспекта послодаваца, посебно оних који имају забрану запошљавања, неће бити једноставно, а некима неће бити ни могуће да неке раднике ангажују на другачији начин, а не преко агенције“, каже Маријанти Бабић.

По новом закону, радници на лизинг ће моћи да оду на плаћени одмор или боловање, Али и даље неће моћи да у свакој банци подигну кредит. Сан сваког послодавца је радник на лизинг, а сан сваког радника на лизинг је да дочека старост у стану купљеном на кредит.

Извор: РТС

Напиши коментар