Са селима, нестаје и Србија!


Србија је некада по извозу меса и угледу у свету била угледна Европи! Данас су празна села и стаје, па нема ни стоке. Број становника опада у 86 одсто населја па ће за деценију и по нестаће њих 1.200!

Полјопривреда Србије је у последње три деценије просечно расла годишње по стопи од само 0,45 одсто. Поред многобројних обећања, један од клјучних проблема је катастрофалан однос државе према овој грани привреде. Србији, званично има 569.000 газдинстава, што је за 10 одсто мање него 2012. године. Најкритичније стање је у сточарству које са мање од 30 одсто учествује у БДП полјопривреде. То је карактеристика неразвијених земалја. Бригу о селима у Србији води више од 35 институција на разним нивоима. Резултат те ,,бриге” је да од 4.709 населја – села, односно села, нестаје свако четврто. Број становника опада у 86 одсто села. Нестајање села значи и нестајање Србије. У Србији данас имамо и око 200.00 празних кућа.

Све мање производимо, али и извозимо меса па је ФАО Србији прогнозирао да ће од извозника хране постати његов увозник. Први кораци ка поболјшању стања чине се са акцијом ,,500 задруга у 500 села”, коју води министар за реионални развој Милан Кркобабић. Кроз ову акцију за три године у развој задругарства треба да се уложи око 25 милиона евра. Све до 2017. године Србија је била землја у којој се годишње гасило 100 задруга. За две године основано је 400 нових. Тако је промењена и задружна мапа Србије.

Највећа криза је у сточарству јер производимо укупно мање од 400.000 тона свих врста меса годишње и трошимо по становнику мање од 30 килограма. У време распада СФРЈ, на просторима данашње Србије производило се око 650.000 тона свих врста меса и трошило 65 килограма по становнику. Данас је стање такво да се из Србије све мање извози меса и прерађевина, и све више увози! За протекле три деценије сточарство у Србији опада по годишњој стопи од око три одсто! Тако је примера ради, у Србији 2012. године било заклано 368.000 говеда и 5,8 милиона свиња! Резултат неконтролисаног клања је да смо на почетку 2018. године у Србији имали само 12.000 јунади! Сад се незна да ли их уопште имамо у тову. По подацима надлежних, у овој години, после дужег времена, извезли око 3.609 тона јунећег и говеђег меса у Турску!

Али, пошто извозимо и последње тоне оног што имамо, сад се догађа да у свету продајемо и оно што немамо. Јер, 2015. године извезли смо само 315 тона ,,беби бифа”, годину дана касније 420, а 2017. године око 480 тона овог квалитетног црвеног меса и 2018. године мање од 400 тона. Годишње се у землји произведе око 75.000 тона квалитетног црвеног меса. Европска унија годишње увози из Бразила и Аргентине око 700.000 тона тог меса. Од Србије су тражили да се за наредних пола века, сваке године припреми по 50.000 тона. Креатори агроекономске политике су остали глуви на ову потражњу и нудили су извоз исклјучиов свињског меса. ЕУ неће свињско месо из Србије због вакцинације против болести куге! И не да га неће она, него оно неможе ни да се транспортује преко земалја ЕУ. У Русију може авионом што се неисплати, или бродом из луке Бар у Црној Гори. Тај транспорт траје 45 до 47 дана! Обећања да ће се престати са вакцинацијом је било, али није урађено. Годишња вредност увезених вакцина је око 25 милиона долара!

Сетимо се да је Југославија, а са њом и Србија на почетку распада СФРЈ, већ била у Европи. До увођења санцкија стока и месо су се извозили на 40 тржишта. Некадашња СФРЈ је имала 45 кланица које су имале право извоза у ЕУ. Од тога је 25 било из Србије. Затим је имала 16 великих индустријских кланица које су имале дозволу за извоз у САД, од којих је 12 било из Србије. Позната је била шунка у лименки са којом смо учествовали чак са 15,2 одсто укупног америчког увоза конзерви, тако да смо били на трећем месту одмах после Данске и Полјске. Такође треба знати да смо наш ,,беби биф” извозили у количини од 54.450 тона! Од тога је око 30.000 тона било са подручја Србије. После укидања санкција 1996. године Србија је добила контигент извоза у ЕУ од 9.975 тона. Пошто се никада нисмо приближили тој бројци у извозу, он је смањен за 1.000 тона. Данас је важећи контигент за ЕУ око 8.875 тона, али извозимо мање од пет одсто тога.

Полјопривреда у Србији није стратешка грана, производња се смањује из године у годину. Резултат лоше политике је – да ће у Србији за деценију и по нестати 1.200 села! Са њима нестаје и Србија.

Аутор: Бранислав Гулан члан је Научног друштва економиста Србије и публициста
Извор: Макроекономија