На одбрану светиња у Црној Гори ми смо обавезни, позвао нас митрополит или не

Сабор у Подгорици, 15. јун 2019.

Светиње у Црној Гори не припадају лично ни Амфилохију, ни Иринеју, ни Теодосију, нити било ком другом данашњем великодостојнику, да бисмо се трвили око тога да ли су они достојни или не и да онда на основу тога меримо обавезу одбране светиња од навале лешинара.

То да ли ми овог или оног великодостојника сматрамо достојнима или не, то је друга тема која не треба да буде забрањена, али коју не треба истицати као примарну у контексту опасне намере мафијашко-шиптарског режима Мила Ђукановића.

Оно што се тренутно дешава у Црној Гори није никаква фарса, како неки кажу, већ је истинска и озбиљна намера да се и на том простору финишира мисија сатирања српског националног бића, мисија која је у разним облицима активна деценијама, али у последњих 15 година на много перфиднији начин и у пуној брзини.

Не смета ни Милу Ђукановићу било који митрополит, нити у било ком митрополиту или другом појединцу он види препреку. Смета им Св. Петар Цетињски, смета им Св. Василије Острошки, смета им све оно што вековима чини кичму српског идентитета. Смета им светосавски Крст, којим су се и они крстили и који им прети да их стално опомиње и гризе им савест тако одсрбљенима, потурченима и посекташенима. Смета им све оно што ће као непролазно постојати и у вековима који долазе и што ће угрожавати њихове идеје стварања турбо фолк нације и турбо фолк цркве, а по налогу сатаниста из западних кругова.

У том смислу, српске светиње и њихову имовину у Црној Гори свако од нас треба да посматра кроз лик и дело Светога Саве, кроз њихову ванвременску димензију, кроз жртву предака који су те исте светиње бранили и одбранили када је требало, кроз Завет који је већи од свих нас данас достојних или недостојних. Кроз оно што су те светиње подариле српском роду.

На одбрану тих светиња ми смо обавезни, позвао нас митрополит или не. И верни народ је у Подгорици послао управо такву поруку. И озбиљну опомену милогорским усташама да и не помишљају да спроводе оно што су наумили. И то није обавеза државе Србије, то није обавеза СПЦ-а, то није обавеза достојних или недостојних митрополита, то је обавеза нас Срба као народа. Обавеза очувања наших темеља. Од много тога смо одступили у новијој историји. Од овога нећемо, не можемо и не смемо!

Аутор/Извор: Марко Радуловић

Напиши коментар