Љуба Манасијевић: Косовска зора за незаборав


Певач, композитор и текстописац Љубомир Љуба Манасијевић је уметник чија музика изражава српски дух, историју и културу, негује традицију нашег народа и приближава је публици.

Ове године Љуба обележава јубилеј, 30 година стваралаштва, дуг и успешан професионални пут којим је кренуо 1989. Само две године касније, почиње концертно да изводи ауторску музику, на стихове српских националних и патриотских песама, а од 1993. наступа као „српски мелод и појац“ са театром Беседа. Има велике симболике у чињеници да му је најдубљу инспирацију донео боравак на Косову и Метохији 1989, баш на Видовдан, после чега настају његове две најзначаjније песме „Востани Сербие“ и „Ој Косово, Косово“.

– Цела 1989. била је велика инспирација – каже Љуба Манасијевић за „Новости“. – Те године учествовао сам у обележевању 600 година од Косовског боја, у манастиру Грачаница. Познати сликар Милић од Мачве правио је велику изложбу у порти манастира, у којем су тада биле изложене и мошти кнеза Лазара. Ја сам са једином песмом коју сам имао „Небо је високо Србијо“ отворио изложбу.

Манасијевић истиче да је најинтересантније било пред празник 27. јуна, на бденију, када су од ране зоре до видовданској јутра, црквени хорови певали без престанка:

– Када је почело да пада вече, било је на хиљаде људи у порти манастира и сви су запалили свећу. Грачаница је била окићена свећама и ванвременском атмосфером и некако смо се сви „пренели“ у тај средњи век и вече пред битку на Косову и Метохији. То је утицало да у наредном периоду природно изнедрим две песме. Написао сам музику за „Востани Сербије“ и песму „Ој Косово, Косово“, насталу као директну инспирацију бденија.

Песма „Ој Косово, Косово“ стекла је популарност и у Србији и ван граница наше земље, какву Љуба није могао ни да замисли. Главно тежиште лежи у оригиналном тексту, који је сам написао, у реченици „Србадија кличе цела ‘Не дамо те Косово’, то је наше увек било од старих нам остало'“. То је порука која се преноси и свесно и подсвесно. Сваки Видовдан је подсетник на жртвовање српског народа за слободу и веру и на страдање које још траје. Занимало нас је како овај дан доживљава уметник.

– То је ванвременски догађај који је обележио оно време и обележава и наше, а ми се и даље боримо – вели Љуба. – То је нешто што излази из контекста српско-албанског сучељавања и постало је сучељавање великих сила.

У песмама је Манасијевић опевао и српски Призрен у којем данас живи незнатан број Срба.

– Био сам у Призрену и имао сам инспирацију да напишем песму о српском царском граду у којем је Душан боравио и где је најлепши храм на Балкану био изграђен у његово време, Манастир Светих архангела, који је разрушен и сада су само остаци присутни, а Турци су изградили Синан-пашину џамију од тог камена – вели нам Манасијевић.

Наглашава да је задовољан досадашњим стваралаштвом, јер добија потврду слушалаца за оно што ради, али није, како каже, „потпуно задовољан односом према изворној српској музици и ствараоцима који раде на националном плану“.

– То би морало много боље медијски и институционално да се подржи – објашњава нам уметник. – Многи конкурси Министарства културе и Управе за сарадњу са дијаспором не успевају да покрију оно што мислим да је за нас, као народ, есенцијално важно. Желео бих да се то промени, јер се сада подржавају неке ствари које нису значајне и више нам сметају него што нам користе.

Манасијевић је за крај разговора имао само једну поруку – Косово је наше било, наше је и остаће наше!

Заборављамо царску Србију

Манасијевић истиче да су му инспирација уметници који делују на националном плану, велики песници попут Његоша, Дучића, Ракића, композитори какав је био Мокрањац, и додаје:

– Ми немамо потпуну слику о себи, мора да се сагледа ко смо, шта смо, ко смо били, јер је све представљено кроз призму историје која креће од 1945, а толико је лажирана да не можемо ни да схватимо. Одузета нам је историја, немамо представу о нашој величини и моћи коју смо имали одискона, а не само у време средњег века и Немањића. Имали смо царску Србију, што је ретко ко од народа имао, а то заборављамо. Ја то покушавам да пренесем кроз песму.

Руси разумеју значај Видовдана

Уметник гаји посебна осећања према руском народу и наглашава значај неговања снажних веза између Срба и Руса. Претходне три године за Видовдан је боравио у Петроградској области где је наступао, између осталог и у Кингисепу удаљеном 150 км од Петрограда, где Руси граде први храм посвећен једном српском светитељу, кнезу Лазару.

– У Русији и разумеју и осећају значај Видовдана за нас, разумеју и песму „Ој Косово, Косово“ – каже Љуба, који је Русији посветио песму „Русијо моја вољена“.

Извор: Новости

Напиши коментар