Благо које пропада: Пљачкаши и даље руше Јеленин град

Јеленин град над Сколовим путем, фото Б.Субашић

ТВврђава Јеленин град налазила се на 985 метара високој голој купи сувопланинског врха Мосор, недалеко од Нишке Бање. Стајала је као драгуљ на круни сувопланинских стрмих литица, па јој је народ име дао по мајци цара Константина Великог.

Ова тврђава била је једна од највиших у Србији и из ње се контролисао уски пут чији се трагови и данас виде по средини кршевитог гребена Суве планине. Данас је ова стаза позната као Соколов пут и веома популарна међу планинарима и пљачкашима културног блага.

Околина купе Мосора и њен заравњени врх пуне су рупа из којих вире комади римских опека. За дивље копаче она је безвредна, као и културна баштина коју немилосрдно разарају. Занимају их само метални предмети, који се лако кријумчаре и продају.

Комад опеке из рупе на врху Мосор репортер „Новости“ однео је стручњацима са катедре археологије Филозофског факултета у Београду

– Ово је кровна тегола. Њоме је била покривена зграда која се налазила на врху Мосора. Зашто је била тако високо? После инвазије Хуна у 5. веку, који су опустошили низијске области Римског царства, путеви и насеља се премештају из долина на теже доступне и безбедне висове. Цар Јустинијан гради велики број планинских утврђења и та пракса се наставља током целог средњег века – каже археолог доцент др Дејан Радичевић.

Фото Б.Субашић

Јеленин град је, судећи по изузетном положају, морао да има велики стратешки значај. То су могла да докажу археолошка истраживања, да их је икада било.

– Јеленин град није истраживан, нити га је држава уписала на листу заштићених локалитета. Колега из Завода који се бави планинарењем обавестио нас је о пљачки локалитета, које је ноћна мора у области Суве планине и Заплања. Овај простор је био изузетно насељен и жив од 6. века па све до краја средњовековне Србије, јер се налазио поред главних путних комуникација.

Локалитета је било много, али дивљи копачи су их десетковали. Без претеривања се може рећи да су нанели више штете него Хуни и Турци заједно. Док сам био директор Завода непрестано сам пријављивао надлежнима ове злочине над баштином, али без резултата – каже Миле Вељковић, архитекта-конзерватор из Завода за заштиту споменика културе у Нишу.

Поглед на ауто-пут са стазе Via militaris,Фото Б.Субашић

Његове речи потврђује и проф. др Марија Антић са Географског факултета у Београду, један од ретких научника који је теренски истраживао Заплање.

– Идући стазама географа с краја 19. и почетка 20. века открила сам да више нема ни трага већини локалитета које су они описали. Са Јелениног града се вероватно мотрило на насеља и путеве у две дубоке котлине, нишкој и заплањској, око седамсто метара ниже. Тврђава је осматрала најважнију раскрсницу Via militaris, чијом трасом сада иде нови ауто-пут ка Егеју. Саобраћајница преко самог гребена Старе планине је необична и морала би се истражити – каже др Марија Антић.

Куновичка битка

Сува планина се у прошлости називала Куновица по великим шумама куна, како се тада називао клен. На сувопланинским висијама се 1444. године одиграла велика Куновичка битка у којој је војска деспота Ђурђа Бранковиће катастрофално поразила Турке, после чега су му Османлије вратиле део окупиране деспотовине.

Аутор: Борис Субашић
Извор: Новости

Напиши коментар