Негирање Јасеновца – усред Немачке и од пореских пара

Католичка црква одувек је подршка усташком покрету Фото: Фејсбук

Берлински лист „Тагесцајтунг“ истраживао је како хрватска католичка заједница у Немачкој учествује у релативизацији усташких злочина и како немачке бискупије Католичке цркве мало шта чине да то спрече, наводи „Дојче веле“ (ДW).

„Нема сумње да је Јасеновац део Холокауста. Ко то релативизује, тај релативизује и Холокауст“, речи су Ефраима Зурофа, познатог израелског ловца на нацисте, којима почиње опширан текст у „Тагесцајтунгу“ (ТАЗ).

Наводи се да новинар Крсто Лазаревић пише да се управо то – релативизација Јасеновца – догађа у хрватским католичким заједницама и културним центрима у Немачкој. Берлински дневник је сакупио документе и фотографије који доказују да је у најмање десет немачких градова приказан филм Јакова Седлара „Јасеновац – истина“ који, како констатује лист, „релативизује Холокауст“.

У филму се говори о 20.000 жртава у том логору.

„Седлар доказано користи фалсификоване исечке из новина, документује тобожњи угодни логорски живот фотографијама које су настале изван логора после Другог светског рата и истрже сведочанства из контекста“, пише „Тагесцајтунг“.

„Есенција филма: под усташама Јасеновац није био логор смрти већ само радни логор у којем је страдало релативно мало људи. У логор смрти је Јасеновац претворен тек у социјалистичкој Југославији – то је очигледна лаж“, пише у тексту Лазаревића.

Он наводи да је спорни филм приказан у просторијама хрватске заједница у Берлину још 4. марта 2016. године, дакле пре званичне загребачке премијере. Седлара назива „кућним и дворским режисером“ Фрање Туђмана који је чак добио награду града Загреба за животно дело.

Текст берлинског листа концентрише се на дешавања у хрватској заједници у Немачкој – живот дијаспоре у доброј мери се одвија кроз 96 хрватских католичких заједница које су подређене немачкој црквеној хијерархији и плаћене из немачког црквеног пореза.

„Тагесцајтунг“ је побројао низ особа које су повезане са пројекцијама филма „Јасеновац – истина“. Међу њима је Мијо Марић, бивши председник „Хрватског светског конгреса у Немачкој“, који је држао говор на немачкој премијери филма. Марић је истовремено члан Интеграционог савета немачке Савезне владе, а на једном самиту 2012. је седео на подијуму са канцеларком Ангелом Меркел.

Почасни гост филмске пројекције био је и надбискуп Никола Етеровић, апостолски нунције у Немачкој „и тиме изасланик Ватикана“. Ни Етеровић ни Мијић нису желели да одговарају на питања новинара.

Ту је и Неда Цакташ, управница „Хрватске куће“ у Минхену где је такође приказан филм. Она се потом фотографисала са редитељем и путем Фејсбука му изразила „пуну подршку“.

„Цакташ се ангажује у радној групи за миграцију и интеграцију минхенске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), где је у априлу 2017. на приредби ‘Интеграција у Баварској – успешна прича’ представљена као успешан пример интеграције“, пише лист.

У тексту се додаје да су међу Хрватима у Немачкој који су у мају изашли на европске изборе крајње десничарске странке добиле чак 50 одсто гласова, док је конзервативни ХДЗ добио још 16 одсто. Најбоље је међу бирачима у Немачкој прошла Ружа Томашић која се својевремено у Канади сликала у усташкој униформи, подсећа лист.

„Она се не дистанцира ни од усташа ни од фашистичког диктатора Анте Павелића“, пише „Тагесцајтунг“.

Наводи се да о везама са политиком у Немачкој сведочи и то што удружење „Блајбуршка почасна поворка“, регистровано у Клагенфурту, води извесни Томас Баумгертнер који је на локалним изборима у Улму био кандидат Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

На упит је локални одбор ЦДУ одговорио да Баумгертнер 18. маја ове године није отишао у Блајбург, већ да је био у кампањи. „Тагесцајтунг“ у тексту комеморацију у Блајбургу назива „одавањем почасти фашистима“.

Лист додаје да су немачке бискупије „очигледно несигурне у томе како да се односе према десничарским струјама у хрватској заједници“. Рецимо бискупија Ротенбург-Штутгарт је након једне приредбе хрватске заједнице у децембру 2017. забранила да се њене просторије користе за „политичка окупљања“.

Па ипак, додаје се у тексту, „забрана изгледа не брине превише неке духовнике“. Тако је свештеник из Улма Илија Криштић овог јануара позвао Романа Лељака да представи своју књигу „Мит о Јасеновцу“ у просторијама хрватске католичке заједнице. На упит новинара немачка бискупија је одговорила да „не подржава такве приредбе и да ће још једном скренути пажњу свештенику да постоји забрана“.

Извор: РТВ

Напиши коментар