Органи киднапованих Срба пребацивани у Сирију

„Жута кућа“ (Фото: ИН4С)

Већина /насилно узетих/ органа киднапованих Срба са Косова и Метохије испоручена је на Блиски исток у Дамаск, главни град Сирије, наведено је у извјештају са ознаком „строго повјерљиво“ шефа Мисије за истраге злочина из Скопља и Приштине Емона Смита.Албанија, ОВК, Косово, Метохија, отети Срби, трговина органима, Жута кућа

Срна је у посједу повјерљиве преписке Смита са шефом Мисије за истраге Патриком Лопезом Тересом у којој Смит, на Тересов захтјев, доставља извјештај о исходу разговора које је имао са шефом Унмиковог Одјељења за правду Полом Кофијем у вези са злочинима на Косову и Метохији, са посебним освртом на „Жуту кућу“ на сјеверу Косова и Метохије.

Смит је навео да се свједок „Б“, који живи у предграђу Призрена, придружио ОВК у септембру 1998. године и да му је испричао о првој испоруци у којој је он учествовао од 2. јула 1999. године.

„Тада је, како ми је сасвим поуздано посведочио, ‘по добијању наређења од свог команданта да оде из Суве Реке у Урошевац са још једним војником /возачем/ и преда нека документа једном високом официру ОВК, и да након тога изврши свако наређење које евентуално добије’, постао активан учесник трговине органима“, написао је Смит.

Свједок „Б“ је детаљно описао како се са групом припадника /терористичке/ ОВК одвезао до Талиноваца, гдје је у подруму једне куће ОВК држала петоро заробљених Срба, „два старија човјека од 60 година, два младића између 20 и 30 година и једну жену старију од 50 година“, који су били „прљави и раскрвављених глава, а један од њих је на себи имао војничку кошуљу“.

Један од припадника ОВК из Урошевца, назван „Трећи тип“, према ријечима свједока, Србе је псовао и пријетио да ће сада моратиAlbanija, |uta kuá да „плате за све што су урадили Албанцима“.Albanija, |uta kuá

„Зграбио је једног старијег човјека и питао га гдје му је син. Он је ћутао. Затим се загледао у млађе Србе и потом их извео напоље. Ставио им је лисице на руке и укрцао их у комби. Потом су се њих тројица одвезли назад у Суву Реку и тамо су преноћили. Веома рано, сљедећег јутра, друга патрола ОВК привела је још једног Србина“, испричао је свједок.

Према његовим ријечима, „Трећи тип“ је разговарао са њима, дао им неко паковање и затим око 6.00 часова ујутру преузео заробљеног Србина.

Свједок „Б“ рекао је да им је донио доручак и да је био изненађен да је храна за заробљеника била тако обилна.

„Око 6.30, заједно са ‘Трећим типом’ дошао је још један Албанац обучен у цивилно одијело /доктор/. Он је наредио Србима да скину кошуље и онда их упитао да ли су ударани моткама, пендрецима или слично. Срби који су покупљени у Талиновцима кажу да су примили више удараца у главу, и да је то било све. Наређено им је да се обуку и око 7.00 су послати у Призрен“, наводи се у извјештају.

Смит преноси да је свједок „Б“ био веома изненађен начином на који су заробљеници били третирани. Помислио је да ће бити размијењени за заробљене Албанце, али су по доласку у Призрен направили пола сата паузе и потом су седморо њих продужили према граници.

„Тада су им, како ми је испричао, ставили ‘траке’ на уста, већ су били везани лисицама и наређено им је да ћуте или ће бити стријељани на лицу мјеста. Прошли су границу без проблема поздрављајући њемачке војнике кратким трубљењем сиренама“, навео је Смит.

Свједок је испричао и да је пут био закрчен „избјеглицама које су се враћале“.

„Одвезли су се до Кукеша и тамо су покупили још једног Албанца, који је сишао у Бићају, јужно од Кукеша. Такође су, ‘Четврти тип’, обучен у цивилно одијело и ‘Трећи тип’ из Урошевца, напустили возило у Бићају. Тамо су укрцали два друга човјека – касније се испоставило да је један од њих Арапин из Египта. Одвезли су до Бурела у централној Албанији, гдје су ‘испоручили’ Србе“, написао је Смит.

Смит је цитирао свједока „Б“ да је „превозницима“ био потребан цијели дан да стигну до Бурела јер је пут био веома лош.

„Типови које су покупили нису били причљиви. Један од њих је задњих пет година живио у Турској и он је проговорио неколико ријечи када им је рекао гдје да возе“, написао је Смит.

Он је навео да му је свједок „Б“ касније рекао да се осјећао веома непријатно „у друштву та два типа“.

„Они нису дозволили њему и другом возачу да уопште разговарају и наредили су им у току вожње да се зауставе два пута, да би могли да размотају тепихе и моле се Алаху. Он нам је рекао да је касније чуо од ‘Трећег типа’ да је други ‘вјерски фанатик био Египћанин'“, додао је Смит.

Друга „испорука“, како је написао Смит, обављена 14. јула када су се „Б“ и његов „колега“ одвезли до Грековаца, села између Призрена и Суве Реке, а одатле у село Дубрава па поново у Грековце и потом у неки дио источно од Грековца „у близини два манастира гдје су покупили троје Срба на обали ријеке Душнице“.

Касније, када су били на путу за Призрен „покупили су још два ‘српска’ заробљеника од једне јединице ОВК“.

„Уствари, један од њих је био муслиман српског поријекла. Није ми рекао како је то знао. Та двојица су били ужасно претучени и рекао ми је да је касније примијетио да је под у комбију био прекривен њиховом крвљу. Тада су имали још два војника ОВК у пратњи у комбију и у то време са њима у конвоју је био мали камион. Када су стигли у Тусус /дио Призрена/ одвели су Србе у кућу једног локалног Албанца, а из малог камиона извели су још шест Срба“, наводи се у извјештају.

Свједок је рекао да су сви Срби били затворени у исту кућу и да је са њима била „једна циганска дјевојчица и једна старија жена“.

„Циганску дјевојчицу су извели негдје ту ноћ, а, како ми је рекао, чуо је како је војници ОВК силују и да је послије те ноћи никада више није видио“, пренио је Смит.

Сљедеће јутро су покупили троје Срба из групе која је доведена претходни дан непосредно прије доласка у насељу Тусус и „Трећег типа“ који је учестовао у претходном транспорту „и из групе издвојио млађе Србе који су добро изгледали“.

Потом су се сви, три Албанца и три српска заробљеника, одвезли до Кукеша, гдје су се срели поново са Турчином-Албанцем, који је овај пут био сам, рекао је свједок „Б“ и испричао да је „Трећи тип“ Турчина-Албанца ословио са „здраво Махмут, а овај му је одговорио ‘салам алејкум'“.

„Махмут нам је пребацио што каснимо и са неким застрашујућим погледом упозорио да би било боље да се држимо договора јер авион не може да чека на нас“, преноси Смит ријечи свједока, додајући да се конвој одвезао даље до Фуше-Крује.

Стигли су касно ноћу јер је пут је био ужасан.

„Објаснио нам је да је возио до ранча у близини вароши. Послије нам је у разговору рекао да су тамо нашли четири Арапина и два Албанца, који су дошли такође са сјевера, из Бајрам Цурија. Два Арапина су били у униформама ОВК. Рекао нам је да је у кући био ужасан смрад, и да су свуда по зидовима биле исписане молитве из Курана. Затворили су Србе у једну собу“, написао је Смит.

Сљедеће јутро „Б“, његов колега возач и „трећи тип“ су се вратили назад на подручје Косова и Метохије.

Током повратка их је „Трећи тип“ упозорио да о свему држе затворена уста, и да ће бити добро награђени. Он им је објаснио да су рат и хаотични вакуум који је настао по завршетку рата били изванредна ситуација за „бизнис“, да већ имају исувише „поруџбина“ и да им је Махмут био од велике помоћи у убјеђивању „клијената“ да они нису преваранти.

„Трећи тип“ је рекао да је сувозач „Б“ рекао да „их“ ни он сам не воли, али да плаћају добро и да му је сувозач на питање „кога њих“, одговорио „клијенте“.

У извјештају се наводи да је трећа испорука обављена послије тродневне паузе јер је друга група ОВК узела комби свједока „Б“ и обавили су једну вожњу до Кукеша, да би се вратили истог дана.

Свјњедок „Б“ је 18. јула обавио још једну „испоруку“ три српска заробљеника из Суве Реке. „Трећи тип“ им се придружио пред границу у другом комбију, а потом је прешао у комби који је возио „Б.

У другом комбију су такође била два српска заробљеника. Све заједно су их одвезли у Бићај, гдје су их испоручили локалном „човјеку“ који је радио за „један чувени клан“ и истог дана су се вратили у Призрен када су наредбодавци свједоку „Б“ дали условни одмор до 19. августа, али је у том периоду његов замјеник са „Трећим типом“ обавио неколико „испорука“ са друге двије групе ОВК да би га тог дана позвали да им се јави хитно.

„Тог 19. августа прво су се одвезли до Ландовице, а потом до села Пиране гдје су се зауставили у близини ријеке Барде. Ту су преузели 10 до 12 заробљених Срба и укрцали их у камион, овај пут је то био црвено-прашњав `волво` камион. Потом су између Пиране и Ландовице покупили још шест-седам заробљених Срба“, наводи се у извјештају.

Свједок је навео да им је „Трећи тип“ објаснио да је овако лакше да их све покупе у групи и пребаце одједном у Албанију јер њихов „посао“ постаје све осјетљивији и да је боље да се не „коцкају“ са КФОР-ом и осталим фракцијама ОВК.

Стигли су у Кукеш исти дан и преспавали су на сеоском газдинству, гдје је већ било пет српских заробљеника.

Сљедеће јутро „Трећи тип и колега свједока „Б“ продужили су до Бурела са четворо српских заробљеника у комбију, док су остали у области Кукеша.

Овог пута су отишли у други крај Бурела, у једну кућу која је изнутра изгледала као мала медицинска клиника са огромним приземљем које је личило на ресторан.

Смит је нагласио да је „Трећи тип“ рекао да се већина људских органа испоручују на Блиски исток, посебно у Дамаск. „То је Сирија“, објаснио је он и додао да су непрестано локалним наоружаним људима испоручивали заробљене Србе.

У том објекту „Б“ је уочио једног мушкарца тамне коже и са брадом, који је вјероватно био Арапин.

Свједок „Б“ и друга двојица су провели ноћ у другом крају Бурела и сљедећи дан су отишли у Тирану, гдје је „Трећи тип“ посјетио Махмута и Арапина кога је „Б“ видио током прве посјете. Остали су сљедећи дан у Тирани, а потом се вратили на Косово и Метохију, и то је било све.

Колега возач свједока „Б“ му је рекао да је он у оквиру других група ОВК пребацио око 60 српских заробљеника у Албанију, али да је само половина њих „коришћена“ за трговину органима.

Он је додао да су неки од њих били подвргнути медицинским прегледима и тестирањима у Кукешу и Бићају, као и да су Махмут и његови пријатељи, „Трећи тип“, високи званичници ОВК и албански гангстери зарадили читаво богатство, док су њима давали „мрвице хљеба“.

„Колега возач“ није вјеровао у Махмутову причу да су имали високе трошкове због тога што су морали да „унајмљују авион“ и да људски органи не могу заувијек да остану у фрижидеру.

„На крају ми је свједок рекао да су Башким Ибрахими и Азем Хоџа били задужени на албанској страни за овај ‘бизнис’ и да су радили за исте ‘људе’ који су организовали шверц оружја за ОВК у току рата. Није хтео да именује ‘крупне рибе’. Такође није рекао скоро ништа о учешћу ОВК у свему овом, али је напоменуо да су веома ‘важни људи’ били укључени у овај посао, и да не смије више ништа да каже јер се плаши за безбједност породице“, додао је Смит.

Он је пренио да му је свједок рекао да су чак и неке албанске дјевојчице католикиње са сјевера Албаније биле киднаповане и да су, умјесто да буду послате у Италију да се баве проституцијом /што је до тада била пракса/, попут многих других биле такође искасапљене како би им били узети органи.

После те задње „испоруке“, свједок „Б“ није обавио више ниједан транспорт, али је рекао да вјерује да се „бизнис“ тамо и даље наставља, али без трансфера преко границе. О једној ствари је био апсолутно сигуран, а то је да „Атлантска ОВК бригада“ није имала ништа са овим „бизнисом“, пренио је Смит.

У наставку документа који је достављен Срни наведена је Смитова преписка-допис извјесном представнику Унмик администрације која је заведена под ознаком „строго повјерљиво“ и почиње „УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ Интерна администрација УН Косово УНМИК Референца: ДОЈ/ДИР/2774/пец/03 од 12. децембар 2003. године“ са натписом „Драги господине Сач“.

Извор: Независне

Напиши коментар