Почаст Сибињанину Јанку: Херој и за Србе и за Мађаре

Споменик Јанку Сибињанину (Јаношу Хуњадију) у Мађарској

Споменик Јанку Сибињанину биће откривен данас, 22. јула на Кеју ослобођења 19 у Земуну. Кулу на Гардошу многи зову Кула Сибињанин Јанка, иако је једини прави назив Миленијумска кула. На данашњи дан пре 562 године, војска коју је предводио Јанош Хуњади, познатији као Сибињанин Јанко, победила је отоманску војску на Калемегдану код Сахат куле.

„Ако говоримо о контексту европске историје, то је можда најзначајнији датум за средњовековну историју. Тако да, обележавање овога би требало да преузму и данашњи Београђани на себе“, каже за РТС историчарка Ана Радаковић.

Сибињанин Јанко описан је у многим српским епским песмама и испеван уз гусле као један од највећих српских јунака. Да ли су Срби преотели Мађарима великог војводу, прекрстили га и дали му српско име или је познати јунак из 15. века „наше горе лист“?

„Историјски извори би превасходно рекли да је Мађар. Он је био мађарски племић, то је било угарско краљевство. Његова територија је, између осталог, била Ердељ који припада данашњој Румунији. Али просто границе некад и данас се потпуно разликују. Тако да је он пре свега био мађарски племић“, истиче Радаковићева.

Војничку каријеру започео је у служби деспота Стефана Лазаревића, где се истакао као најбољи војник. Данас га осим нас, као народног хероја славе и Мађари и Румуни. Три недеље после победе над Турцима, у околини Београда, у кампу његове војске завладала је епидемија куге од које је и сам оболео а касније и умро.

„Он је баш овде, у земунском средњовековном граду, умро убрзо након битке 1456. године“, објашњава Радаковићева.

Добро познати земунски симбол, Кула на Гардошу или Миленијумска кула и данас се у народу назива Кула Сибињанин Јанка. Иако су је 1896. године, поводом прославе хиљадугодишњег боравка у Панонији подигли Мађари, кула са познатим херојем нема никакнве везе.

„Сибињанин Јанко односно Јанош Хуњади, руководећи том веома значајном битком задужио је српску престоницу у великој мери а и целу хришћанску Европу, ако говоримо о 15. веку и околностима у којима је живео. Тако да дефинитивно није узалуд што се баш на врху Гардоша чува сећање на Јаноша Хуњадија“, истиче Радаковић.

Две улице у Београду носе име Сибињанин Јанка, а од данас споменик овом војсковођи налазиће се на земунском кеју.

Прочитај још: Њихови, а наши: Срби — великани у другим земљама

Извор: Мондо

Напиши коментар