Шта откривају документа на османском језику која смо добили из Турске

Изложбу можете видети у Архиву Србије

Из Турске је у Архив Србије стигло 20.000 дигиталних докумената из османског периода. Сва документа су на османском језику – мешавини арапског, персијског и старо-турског језика. Сазнаћемо колико султана је било српског порекла и зашто је српски био дипломатски језик на отоманском двору.

Султан је био тај који је писао законске прописе. Њих су се морали придржавати сви службеници у царству. Постојала је посебна просторија у којој су се писала документа из Османског царства –тефтерхани просторија, а на челу је био тефтердар.

„На изложбеној поставци је стотинак докумената и илустративног материјала. Најстарији документ који се односи на смедеревски санџак који је сачуван је изложен у нашој сали, из 1476. је године. У питању је детаљан попис смедеревског санџака. Поред њега је минијатура која представља освајање БЕоградске трвђаве из 1521. године“, истиче ауторка изложбе Ениса Аломеровић Хубанић.

Сва документа су се чувала у дрвеним и кожним сандуцима. „Администрација у Османском царству је била јако сложена. Послови су се водили у више канцеларија и потканцеларија“, наводи Аломеровић Хубанићева.

Изложен је и берат упућен Илији Гарашанину из 1881. године у којем му Османско царство даје одређене повластице због лојалности самом царству.

Османско царство основано је 1299. године. Основао га је емир Осман Гази. Српски владари и представници Србије различитог ранга су више пута посећивали Цариград. На изложби је представљен и Милош Обреновић током посете Османском царству.

„Тамо су му додељена одређена ордења. Можемо видети и касу кнеза Милоша која се чува у Архиву Србије“, навела је ауторка изложбе.

Изложена је и заповест султана Абдул Меџида из 1858. године и планови и скице за школу у Београду, с тим што нема доказа да је она и изграђена.

„Имамо и нацрт за изградњу средње световне школе у Нишу из 1854. године, као и радионице васпитног дома тзв. ислахане, такође у Нишу, у којој су се образовали и стицали занат како муслиманска тако и хришћанска деца“, рекла је Ениса Аломеровић Хубанићева.

На основу докумената из Архива Србије сазнајемо више о грађевинама из времена османског царства, али и о онима које су се сачувале и данас. На Калемегдану је гробница (турбе) из 19. века, а на Дорћолу се и данас налази турско купатило.

Извор: РТС

Напиши коментар