Шта је то елита?

Никита Михалков

Шта је то елита? Да ли некако, што су време и околности у једном друштву или народу тежи, све више слабе и релативизују се критеријуми и параметри на основу којих се може за одређену групу људи рећи да је најзначајнији, најнапреднији, најодговорнији део једног друшта?

Исто то питање, у једној од својих документарних, ауторских емисија под називом „Бесогон“, поставља руски редитељ Никита Сергејевич Михалков и на свој начин покушава да на њега одговори…

Да ли ЕЛИТУ, пита се Никита Сергејевич, представљају људи – учени, високообразовани, убеђени у своју интелигенцију и значај, у своју изузетност и надмоћност у односу на „обичан народ“, од којег су, наравно, “виши” и на који, природно, морају да гледају са те своје висине, да му покажу пут куда треба да иде, јер, побогу, они знају то што он не зна?

Уместо одговора, Михалков прича ову причу:

Први светски рат… Аустријски фронт… Војник Иван – Вања, у рову… У супротном рову Аустријанци… Један од њих је устао и нанишанио на Вању. Вања је, срећом, био бржи – подигао је пушку, први опалио и погодио непријатељског војника… Аустријанац је преживео тај метак, али је рањен… Јауче од болова, тресе се, моли за помоћ… У таквим ситуацијама, таквог војника – непријатеља, обично следује, још један, тачан, последњи метак… Али Вања није пуцао… Оставио је Аустријанца у животу…

Пала је ноћ… Борба је утихла. Аустријанац је жив… И даље јечи, плаче, у грозници… А Вања? Вања узима своју торбицу хитне помоћи, излази из свога рова, пузи према рањеном непријатељу, онда га превија, даје му воду, парче хлеба, лек који је имао… Овај му захваљује, љуби руку, стеже га… Вања се без речи извлачи из његовог стиска, пузи назад и тихо, да не чују његови другови, спушта се у ров, на своје место. Срећом, нико ништа није приметио, јер би казна за овакав поступак била, вероватно, сурова…

Ето – тај руски војник Иван, Вања – ТО ЈЕ ЕЛИТА – ДУХОВНА ЕЛИТА! – закључује Михалков. Јер, елита није начитаност, образованост, познавање науке и чињеница… Елита је високо-духовно схватање живота, схватање муке и бола, туђег-као својег… Осећај за патњу човека до себе!

Елита треба да буде спремна да због другог ризикује и свој живот, да преузме одговорност, да зна да води за собом народ којем и сама припада, она мора да воли свој народ! ДА ВОЛИ СВОЈ НАРОД! И тада ће и народ ту елиту да препозна и да је воли! Да је цени и да му буде узор и путоказ!

Наравно да ми је, слушајући ово (потпуно сам сигуран – исправно размишљање великог Руса Никите Михалкова), пало на памет колико ми, Срби, имамо примера и личности у историји који представљају истинску, праву елиту! Ону елиту која треба да нам представља духовни светионик у овим, и у свим другим, смутним, временима…

Ако не знамо да је препознамо, онда нам ни спаса нема…

Аутор: Владан Јевтић

Напиши коментар