Без стида: Бивши хрватски заробљеници поново траже одштету од Србије

Из земље чија је историја на овој карти неко прича о логорима???!!!!

Хрвати, које су током последњег рата заробиле српске снаге, поново траже одштету или, како кажу сатисфакцију за дане проведене у заробљеништву, а према већ поднетим тужбама одштетни захтеви се појединачно крећу од 1.000 до 80.000 евра, пише загребачки Вечерњи лист.

На основу тих тужби, бивши хрватски заробљеници траже од Србије надокнаду за све проживљено, односно, за сваки дан поведен у заробљеништву као и за сваку повреду коју су, како тврде, задобили током тог периода.

Окупљени у удружењу које су назвали „Хрватско друштво логораша српских концентрацијских логора (ХДЛСКЛ)“ обележили су 14. август као свој дан, а председник вуковарске подружнице тог удружења, Здравко Комшић, изјавио је да не види никаквог посебног помака по том питању, иако Хрватска покушава да процесуира неке од особа које су, како каже, биле одговорне за њихово заробљавање.

– Очекујемо од државе да нам помогне или да ми њој помогнемо како би добили одређену одштету или сатисфакцију за дане проведене по логорима. Исто тако желимо и да се укине јурисдикција Србије за почињене ратне злочине на територији Хрватске – рекао је Комшић за Вечерњи лист.

Јован Дучућ:„Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде.“

Већина њих се, каже, налази на потерницама и због тога не смеју да прелазе хрватску границу, јер се не зна када би и где неко могао да их ухапси.

Комшић тврди да су те потернице Србије наводно настале на основу њихових признања у време када су, како каже, били психички и физички малтретирани за време боравка у заробљеништву..

– Тражимо да се то укине па ако треба да се онемогући и улазак Србије у ЕУ – рекао је Комшић.

Председник жупанијске подружнице ХДЛСКЛ-а Драгутин Гузовски испричао је да је преко свог адвоката у Новом Саду, у јулу прошле године покренуо прву приватну тужбу против државе Србије којом тражи исплату нематеријалне штете за све преживљено у, како наводи, „логорима у Србији“.

После те тужбе, пише Вечерњи, на исти корак се одлучило још неколико десетина бивших логораша.

– Све тужбе су основане, а у јуну су одржана припремна рочишта. Најављено је да ће у новембру и децембру ове године у Вишем суду у Београду бити одржане и главне расправе. Поштовали смо процедуру па смо покренули и поступак за мирно решење спора, односно, нагодбу – рекао је Гузовски.

Тумачи да је Србија самим прихватањем тих тужби „признала постојање логора на својој територији“.

Живојин Мишић о Хрватима: „Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице…сви они једно мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш… То нису људи на чију се реч може ослонити. То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило. Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша: незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи…“

Иначе, чланови тог хрватског удружења данашњи дан обележавају као Дан логораша, када је 1992. године код Неметина, обављена највећа размена заробљеника.

Тога дана код Неметина је размењено 714 ратних затвореника.

Вечерњи пише да према званичним подацима ХДЛКЛ током последњег рата су српске снаге наводно заробиле више од 30.000 хрватских бораца, који су се налази на подручју Србије и Хрватске.

Ипак, статус заробљеника у Хрватској добило је око 8.000 особа.

Извор: vesti-online

На крају, подсетимо се песмом на наше (на жалост) комшије, на ту бестијалну хорду убица, кољача какав свет није видео, који Србији подмећу концентрационе логоре, а једини су у овом делу света има логор смрти (који су Јевреји кквалификовилаи као страшнији од АУшвица) и логор искључиво за децу:

СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ

Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.

Слободу си вечно, закржљала раcо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.

Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.

С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.

Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у њедрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.

Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.

У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.

Прочитај још: Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата…

Напиши коментар