Бранко Р. Радеч: „Дрваре на Космету и Радечи од 14. века“


У оквиру Културно – просветне заједнице Србије и Удуржења Срба са Косова и Метохије недавно је објављена књига Бранка Р. Радеча у саставу Хроника села и градова, под насловом „ Дрваре на Космету и Радечи од 14. века“.

Књига је плод детаљног истраживања о породици Радеч, као и о осталом становништву и догађајима који су везани за КиМ, а односе се на подчичавска села Дрваре, Ресник и Шалце

О селу Дрвару у Вучитрну у скорије време нико није писао тако да је Бранко Р. Радеч дуго трагао за изворима из којих је црпео податке за ову књигу. Књига је својеврсна хроника прошлог времена о једном селу и породици Радеч која је почетком прошлог века (1920) доселила на Косово и Метохију из Црне Горе и ту била до 1999. године. Књига је написана на 280 страна а извори су поред осталог: Архив Србије, Народна библиотека Србије, штампане публикације и разноврсна интернет издања.

О имовини, судству, валадавини права после 1999.

Ауторско дело Бранка Радеча „Дрваре на Космету и Радечи од 14. века“ има за циљ да остави траг о родном селу аутора у коме је провео детињство и младост, као и о селима Ресник и Шалце у којима је живела породица Радеч. Књига садржи и око 100 фотографија, 10 мапа и седам табела. У другом делу књиге аутор је писао искључиво о породицама Радеча, њиховм пореклу, историји и миграцијама уз навођење родослова и породичне фотографије.

– Циљ ове књиге, коју сам писао две године, је да осветли живот и историју моје породице, али и других српских породица , како староседелачких тако и насељеничких. Не употребљавам ружни израз „колонисти“ јер она не само да је страног порекла него подразумева и освајање туђих територија. А ми смо се једноставно вратили тамо где смо некад, до Косовске битке, и били.

Насељавање Косова и Метохије значило је исправку историје коју су унаказили отомански Турци, као што су историју модерних векова унаказили и затровали незајажљиви Германи, од Фрање Јосифа, преко Хитлера до Кола, Геншера, Клинтона и других, каже Бранко Р. Радеч.

Рецензент књиге професор Миладин Распоповић каже да је ова књига Бранка Р. Радеча настала укрштањем историје, географије, антропологије са политиком.

– Радечи из Петрове породице су до те мере терорисани у време титоизма да јој је немогуће наћи парњака у вучитрнском крају. Лично сам видео целу Петрвоу породицу 1947. године код Каљаје како их воде у затвор, можда из турског времена, напомиње професор Распоповић.

Бранко Р. Радеч је у књизи „Дрваре на Космету и Радечи од 14. Века“ детаљно истраживао све о називима, хидрографији, клими, гробљима, Чичавици у Дравару и општини Вучитрн…

Он је такође забележио и оставио писани траг и о немачкој окупацији и граћанском рату 1941-1945 године и о Дрвару у рату и НАТО – бомбардовању. Аутор није изставио ни школство и образовање, комшијски живот, успешне и познате људе из села Дрвара, а такође ни имовину, судство и владавину права после 1999. године од доласка међународне мисије Кфор-а и Унмик-а. Мало се истраживача бавило подчичавским селима међу којима је један од ретких Срђан Б. Младеновић у својој докторској дисертацији „Црквени поседи на Косову и Метохији у средњем веку“ која је бранку Р. Радечу послужила као један од 50 извора.

Он између осталог каже: „Светостефанско властелство је основано 1314-1316, када краљ Милутин оснива манастир Светог Стефана у Бањској. Основане су три метохије: Ибарска, Ситничка и Хвостанска. Ситничка нахија је међа села на левој страни Ситнице. Међа почиње с југа, од Млинског пута, који носи име по бројним воденицама које су радиле на Ситници. На карти војногеографског института Краљевине Југославије из 1039. године убележено је 27 воденица што нам казује да их је у средњем евку било најмање толико ако не и више.

Сликовити записи о односима међу комшијама

Књига Бранка Р. Радеча је прошарана и сликовитим репортерским записима који говоре о комшијским односима. Радеч је такође писо и о НАТО – бомбардовању у Дрвару током рата 1999. године. Он каже да рат на Косову и Метохији означава два парлелна оружана сукоба око српске покрајине у другој половини 20. века.

Први је био сукоб албанских терориста из редова Ослободилачке војске Косова са једне стране, и југословенских снага безбедности са друге (1996-1999), а други сукоб је бомбардовање војних и цивилних циљева на Косову и Метохији широм СРЈ од стране НАТО пакта , предвођеног Сједињеним америчким државама (24. Март -10. Јун 1999.).

НАТО-бомбардовање извршено је без дозволе Уједињених Нација, а представљало је показивање силе највећег војног савеза против једне мале, усамљене и економским санкицјама исцрпљене земље. Као повод за интервенцију послужиле су оптужбе да југословенске и српске власти плански врше етничко чишћење косовских Албанаца, као и нерпихватање споразума из Рамбујеа од стране југословенских власти.

Рат је окончан Куманосвским споразумом и доношењем резолуције СБ УН 1244 по којој је СРЈ привремено предала свој суверенитет над КиМ међународној мисјији УН (УНМИК) и међународним мировним снагама (КФОР). Косовски Албанци су једнострано прогласили независност Косова 17. фебруара 2008. године што Србија не признаје.

У књизи Бранка Радеча описана су и детаљно представљена страдања Срба пре, током и после рата 1999. Забележени су спискови са убиствима Живића, Митровића, Скулића, Шарановића, Ранчића, Тењевића, Кадриу, Алија, и других.

Аутор: С.Ђукић

Напиши коментар