Драстичан пад броја ђака у Србији: Школе све празније

Фото/Илустрација

Пожелеће школе ђака, али ће клупе бити празне. На такав катаклизмични сценарио неумитно указује поражавајућа статистика Србије као потврда да земљом влада „бела куга“.

Колики је пад у броју најмлађих становника земље довољно говори податак да је 2000. године у први разред било уписано 85.226 деце, а ове године тек око 67.000 или скоро 20.000 малишана мање. Као рекордно ниска забележена је прошла година са уписаних 65.510 ђака.

Годишњи подаци, према речима демографа Ивана Маринковића, говоре да од 1992. године више становника умре него што се роди, као и да је обнављање нације пало испод просте репродукције.

– То са собом повлачи да је све мање ђака првака и да се позитивни биланс одржава у Новом Саду, па углавном и Београду, јер су то српски гравитациони центри у које се људи стално досељавају. У Београду је приметна редистрибуција, односно у приградским насељима попут Миријева уписан је велики број деце наспрам централних београдских општина, где се формира једва три одељења – каже Маринковић за „Вести“, уз напомену да су општине у центру престонице све старије, а придружује им се Нови Београд.

У Београду је ове јесени у школу кренуло 16. 256 најмлађих ђака, 500 мање него 2018. године, а све мање деце креће у школе на територији Града Пожаревца, где је овог септембра уписано 136 првака мање него прошле када је у први разред кренуло 696 ученика или 47 мање него 2017. године. У Лесковцу их је стотинак мање, на подручју Моравичког округа око 1.700, што је незнатно више него претходних година, као и у Ужицу и Севојну, где је уписано свега 22 првака више него прошле године.

Иначе, Србија је у 2018. забележила негативан природни прираштај, јер је рођено 63.975 деце, а умрла 101.655 особа, последњи су подаци Републичког завода за статистику. Само на основу природног прираштаја број становника је од 2009. до прошле године смањен за око 360.000.

Иван Маринковић упозорава да ће 2030. године, уколико се овакав тренд настави, бити 60.000 више умрлих него рођених, додајући и да ће се број становника смањивати и због миграција становништа.

– Демографске процене кажу да ће нас до средине века бити око шест милиона.

Тада ћемо бити на нивоу после Другог светског рата, што ће значити да се читав век нисмо померили ни корак напред – закључује Маринковић.

Годишње нестане град

Смањење за око 36.000 особа годишње, само на основу природног прираштаја, доводи до закључка да нестаје град величине Бечеја, наведено је у саопштењу РЗС. Стопа природног прираштаја била је позитивна у само шест градова или општина: Тутину, Новом Пазару, Прешеву, Бујановцу, Новом Саду и београдској општини Звездара. Највећи број деце, њих 19.598, родиле су жене старости од 30 до 34 године. Просечна старост мајки при рођењу детета је 30 година.

Настава у амбуланти

Србију на пролеће чека изградња шест спортских стадиона, најавио је председник Србије Александар Вучић и навео да ће у сваки од објеката који ће примати по 8.200 гледалаца бити уложено по 20 милиона евра, а биће по стандардима УЕФА, покривени и осветљени рефлекторима.

С друге стране, петоро првака из Гоње на Пештерској висоравни, прве дане уместо у учионици провешће у сеоској амбуланти. Не зато што су болесни, већ су школске зграде у том селу код Сјенице толико руиниране и зарасле у корову да нису за употребу. Огорчени мештани који су сами градили обе школске зграде кажу да им је из локалне самоуправе у Сјеници речено да новца за поправку школа нема. Земљу за њихову изградњу поклонио је пре 100 година деда мештанина Куја Биберовића. Он је био сточар и неписмен човек, али је према причи мештана био испред свог времена и још тада је схватао потребу да деца из села буду школована и образована. Једна од школских зграда је сазидана од тврдог материјала.

Председник Месне заједнице Гоња Џанко Машовић објашњава да је село још пре неколико година тражило да се проблем реши, због чега је школе обишао председник општине и „снимио ситуацију“, али је све на томе и остало. Мештани Гоња истичу да је срамота да прваци поред две школе у селу школовање почињу у сеоској амбуланти.

Извор: vesti-online

Напиши коментар