Како је папа Павле поручио Хрватима да воле и поштују Србе

Папа Павле Други са Фрањом Туђманом у Ватикану 1999.

Хрватски новинар и теолог Драго Пилсел објавио је делове обраћања и порука које је некадашњи папа Иван (Јован) Павле Други упутио првом хрватском председнику Фрањи Туђману и Католичкој цркви, међу којима је указивање на потребу да се одмах позабаве хитним задатком помирења са браћом Србима и браћом Муслиманима.

Драго Пилсел тврди да је папа то поручио Туђману одмах по слетању на заребачки аеродром, 10. септембра 1994. године, те додао да треба повести екуменски дијалог и са свим осталим хришћанским црквама.

У тексту под насловом „Како је Иван Павле Други Хрвате учио да воле и поштују Србе“, Пилсел за тог папу каже да је био антимилитаристички, то јест, како каже, у потпуности миротворно настројен, да је Хрватску неколико пута сместио на Балкан и да је упозорио на опасност од националистичких претеривања.

Папа Иван Павле Други, наводи Пилсел, ниједном није користио „клерофашистичку синтагму ‘Црква у Хрвата’ и наредио је Католичкој цркви, „Цркви Божјој која је у Хрватској“, како ју је назвао, да се „позабави хитним задатком помирења с браћом Србима и с браћом Муслиманима и, сходно томе, екуменским дијалогом са свим осталим кршћанским црквама“.

Пилсел у том тексту објављеном на порталу Аутограф подсећа да је папа, узвраћајући на Туђманове речи добродошлице, одмах на почетку говора први пут јасно рекао где се Хрватска налази: „Света столица наставља да употребљава сва расположива средства за надвладавање постојећих напетости и за поновно успостаљање праведности и мира на Балкану“.

И одмах је, каже Пилсел, папа прешао на битно:

„Нужно је промовисати културу мира, надахнуту осећајима толеранције и универзалне солидарности. Та култура не одбацује здрави патриотизам, али га држи далеко од националистичких претеривања и искључивости.

Како је додао, „та је култура способна да обраћује велике и племените духове који су свесни да се ране произведене мржњом не лече злопамћењем, него управо терапијом стрпљивости и балзамом праштања: опроштења које треба тражити и пружати понизном и племенитом великодушјем“.

„Без те културе мира, рекао је папа Иван Павле Други, рат увек вреба из заседе и тиња такође под пепелом ломљивих примирја. Хришћанском народу желим управо овом свечаном приликом да упутим свој ожалошћени вапај (апел): нека напокон замукне говор оружја и нека се срца отворе одушевљеном задатку изградње мира“, поручио је папа тада.

Пилсел истиче да том папи није случајно излетело да је Хрватска на Балкану, што је, подсећа, поглавар Ватикана поновио још равно осам пута – једном у вечерњој молитви у загребачкој катедрали и сутрадан још још седам пута током проповеди које, каже, мало ко данас жели да се присети јер би је онда требало анализирати и из тога извући одговарајуће закључке.

„Сваки пут изнова је папа Иван Павао Други позивао све да се крене у хитан задатак помирења и братског загрљаја, у првом реду с онима који су наметнули и изазвали рат.

Папа Иван Павле Други је на тој вечерној служби у загребачкој катедрали упозорио свештенство и редовнике да је пред њима, како је рекао, тежак задатак „помирити људе с Богом и човека с човеком“.

„То је ваша хитна дужност, посебно у садашњем тешком историјском тренутку, када је овај апсурдни и сурови рат опустошио балканске земље, окомивши се и на вашу домовину, ископавши понор мржње који само Јеванђеље може надвладати“, рекао је током те посете папа.

Подсећању на тадашње папине поруке, Пилсел је, између осталих, додао и ову: „Нека ваш народ смогне снаге да опрости и, кад је потребно, да тражи опроштење. За то је потребна понизност и отвореност душе, љубав према истини и тражење правога мира. Вама, апостолима и сведоцима опроста и помирења, поверавам тај тежак, али неизбежан задатак.“

Још је поручио: „Нека из ваших речи и из вашег понашања увек зрачи јасно уверење да су сви људи, припали они било којем народу или етничкој групи, синови истог Оца који је на небесима. Без обзира на садашње тешке прилике, у тој перспективи треба видети и екуменски дијалог који је толико на срцу вама и вашим пастирима. Верни заповеди Господина, немојте сустати на том путу.“

„Глас Коцила“ не жели да памти кључне речи

Пилсел, међутим, истиче да је то оно што се у прећуткује, прећуткује се, каже, да су Глас Концила и остали националисти палили и жарили, убијали и прогањали (да, наравно, Глас Концила је у томе био и остао саучесник јер је подсицао на злочин грехом нечињења оних задатака које је папа задао), док је Иван Павле Други у Ватикану, жалостан и бесан, памтио како је Хрватима рекао: „Волите браћу Србе.“

Глас Концила, истиче Пилсел, не жели да се памти кључне реченице тог говора јер оне обавезују:

„Сва та историја милости постаје данас за све подстицај да размишљате о садашњости и позив да изграђујете будућност која је пред вама“, рекао је такође Папа, а онда је, истиче Пилсел, уследио шок због његове поруке која је уследила:

„Садашње трагичне поделе и напетости не смеју бити узрок заборава да многи елементи уједињују народе који су данас у рату. И зато је хитно и нужно сакупити све оно што уједињује, а то није мало, и тиме градити нове перспективе братске солидарности. Мир на Балкану, то посебно желим истаћи у овом тренутку патње, није утопија!“

Шкргут Туђманових зуба

Пилсел у свом тексту истиче да је томе присустовао и, како каже, готово да памти „шкргут зуба“ Фрање Туђмана када је Иван Павле Други рекао и ово: „Напротив, мир се намеће као перспектива историјског реализма.“

„Народи ових крајева међусобно су се кроз векове прихватали, остваривали многоврсне размене у подручју уметности, језика, писма, културнога народног блага. Зар није заједничко богатство и традиција верске сношљивости, која се одржала кроз готово хиљаду година, па и кроз врло тамна раздобља историје? Не, не може се вери приписивати феномен националистичких нетрпељивости које харају овим крајевима!“, поручио је тада папа.

Како је рекао, то важи не само за хршћане различитих црквених припадности, које Бог данас позива на посебно залагање да се постигне пуно заједништво, него и за вернике других вероисповести, посебно за Муслимане, који су значајно присутни на Балкану. Сви су они, истакао је, позвани остварити цивилизацијски суживот, у међусобном поштовању.“

Папину поруку која следи, Пилсел каже да се не усуђује да је препричава. Нека, каже, речи говоре саме за себе. А папина порука гласи:

„Ти, загребачка цркво, која данас славиш 900 година милости Господње, позвана си, заједно с другим црквама у Хрватској, да будеш апостол обновљене слоге. Не подсећа ли нас Концил да је Црква ‘сакрамент’ не само присног јединства с Богом него и јединства целог људског рода? У овим крајевима данас стављеним на толико искушење, вера мора поновно постати снага која уједињује и даје добре плодове, попут река које протиче овим земљама. Као Сава, која извире у Словенији, протиче вашом домовином, наставља уз хрватску и босанскохерцеговачку границу и у Србији се улива у Дунав. Дунав је друга велика река која повезује хрватску и српску земљу с великим земљама источне, централне и западне Европе. Те две реке се сусрећу, исто као што су позвани на сусрет и разни народи које оне повезују. То посебно морају остварити две хршћанске цркве, источна и западна, које управо у тим крајевима одувек живе заједно. У тој метафори река, можемо скоро запазити трагове пута којим Бог од вас тражи да крочите у овом тешком историјском тренутку.“

Тај пут „јединства и мира“, тај пут братства и јединства наших народа и народности, истакао је папа, „нико не сме избегавати“.

Ипак, подсетимо се улоге Ватикана и корену „братске љубави“ на Балкану:

Томислав Кресовић: Ватиканска подземна дипломатија и геполитика
Дарко Худелист: Улога Ватикана у распаду Југославије
Огњен Војводић: Видовданско или ватиканско опредјељење
Ватиканска злочиначка рука

Извор: РТС

Напиши коментар