Право Бокеља да одлучују о својој судбини

Бока Которска

Ако грађани Црне Горе имају право да се референдумом изјасне желе ли остати живјети у заједничкој држави са Србијом, по чему исто право не би могли имати и грађани Боке да се изјасне желе ли остати да живе у заједничкој држави са Црном Гором?

Садашњи Црногорци тјерају Бокеље да се одрекну Српства, иако се они вјековима као Срби осјећају и за Српство све жртвују. Бокељи су несумњиво национално најразвијенији дио Српског народа, и најнекомпромиснији, без икакве мјешавине у својим осјећањима (а једва и у крви). И сад им они одозго кажу да нису Срби и не смију бити Срби! То што им није смио казати ни Аустријанац, ни Млечанин, ни Турчин.

Ово су ријечи које је прије више од 4 деценија написао др Лазо Костић, чија су се многа предвиђања, готово у детаљима остварила. (Србија или Југославија II књига, Хамилтон, 1959.) У истој књизи, након предвиђања што се, у случају распада Југославије, може догодити у БХ (све што се и догодило) осврнуо се на Црну Гору:

Бока би отпала ван сваке сумње (сем да се опет силом и казнама тера у црногорску заједницу), а свакако и Санџак. А сама та два краја имају, по попису од 1948. становника 113.103 који тамо живе (а екстра исељених у другим областима Југославије, који се такође морају означити као Црногорци). То је трећина цјелокупног националног инвентара. Шта преостаје? Но врло вероватно би се издвојиле и неке друге пограничне области Црне Горе из 1912…

У вези са принципом непромјењивости граница, мудри Дукљани објашњавају да се оне не би ни мијењале, позивају на међународно признање границе Црне Горе из 1878. или 1913. године. Па нека им буде, – али то значи без Боке која није била унутар тих граница.

Српска Бока (у ширем историјском смислу са Будвом и Паштровићима) jeсте увијек тежила да се уједини са српском Црном Гором, али не антисрпском, монтенегринском или дукљанском. У таквој држави Бока сигурно не би дуго остала, без јаке недемократске принуде, јер јој је за оправдање отцјепљење довољан и само један од 10 аргумената:

1. Ако се изласком Црне Горе из Југославије напусти принцип непромијењивости граница, по чему би он могао остати на снази за излазак Боке из Црне Горе? Управо тако би се и испоштовао принцип – останком Боке у Југославији којој је и прикључена;

Српска народна гарда, Котор / Фото: Wikipedia

2. Ако Црна Гора има историјско, правно, економско и било какво друго оправдано упориште за одвајање од Србије, Бока их има много више за одвајање од Црне Горе;

3. Ако за Црну Гору важи мудролија, “Са Србијом увијек, под Србијом никад”, онда и за Боку мора важити, “Са Црном Гором увијек, под Црном Гором никад”;

4. Ако је неко оправдање да се Црна Гора издвоји из Србије, да би сама управљала у својој кући, да јој „не соле памет они одозго“, то исто важи и за Боку у односу на Црну Гору. Поготово у садашњој ситуацији кад Бока има у парламенту онакве представнике какве има, и кад је заступају онако како је заступају.

5. Ако Црна Гора не жели да је „експлоатише“ Србија (која је никада и није експлоатисала него у њу улагала), Бока у том смислу има највише разлога за одвајање од Црне Горе која од 1945. г. прелива средства из Боке у Црну Гору.

6. Ако грађани Црне Горе имају право да се референдумом изјасне желе ли остати живјети у заједничкој држави са Србијом, по чему исто право не би могли имати и грађани Боке да се изјасне желе ли остати да живе у заједничкој држави са Црном Гором?

7. Ако, упркос свему, дукљано-монтенегрини успију издвојити Црну Гору, срећан јој пут, али без Боке! И не само без Боке. Домино-ефектом, одваљивао би се један по један дио ионако мале територије, почев од Бара и Улциња, па шира подручја дуж граница Албаније, Србије, Херцеговине, јер имају и адут за „ослобођење“ од окупације;

8. Ако Црна Гора има право та подручја задржати силом оружја, као што их је и освојила, за Боку то не важи, јер Црна Гора никад није Боку на тај начин освојила;

9. Ако неко мисли да је Бока прикључена Црној Гори слободно израженом вољом Бокеља, 1813, 1918, 1945. г. или било кад, тај само доказује своје оскудно знање, или га заснива само на фалсификатима неких медија и дукљанских повјесничара;

10. Ако је пожељно знати што Бокељи желе без посебног референдума, нека им се омогући да у засебној изборној формацији изразе своју вољу истовремено са референдумом за дефинисање државно-правног статуса Црне Горе. У противном, могли би се Бокељи ипак изјаснити – бојкотом таквог референдума.

Стари Котор

Котор је имао самосталност много прије настанка појма „Црна Гора“. За вријеме средњовјековне српске државе, Бока је имала широку аутономију, за разлику од простора на којима је касније настала Црна Гора. Бока је успјела задржати аутономију и током свих каснијих вишевјековних туђинских владавина.

A какву самосталност је имала „суверена“ Црна Гора?

Измишљене приче о хиљадугодишњој државности суверене Црне Горе, немају никаквог научног упоришта, па у њих могу вјеровати само незналице. Њима су такве информације и намијењене.

Дефинисањем државно-правног статуса Црне Горе, ма какав он био, мораће се ставити на дневни ред и дефинисање државно-правног статуса Боке. Бокељи ће тражити да добију онолико права, или онакав статус у односу на Црну Гору, какав добије Црна Гора у односу на Србију.

Неуки или антисрпском пропагандом заслијепљени црногорски сепаратисти знају да отцјепљење Црне Горе отвара пут да се Србија сведе на некадашњи Београдски пашалук. То прижељкују и за то се боре не бирајући средства. Али заслијепљени не могу видјети да то отвара пут и да се Црна Гора сведе на некадашњи Цетињски кадилук.

* Текст је скраћен; Скраћено објављено и у Политици 17. 10. 2001.
Аутор: Васко Костић, из дјела ,,За демократску Црну Гору (са Боком) у демократској Југославији“
Извор: ИН4С

  • 6
    Shares

Напиши коментар