Превасходни циљ BBC-ја у Србији је преобликовање свести млађих генерација

Зоран Ћирјаковић

Чини се да је BBC на случајносрпском првенствено усмерен на (пре)обликовање свести важног сегмента млађе популације.

Oд твитова до кратког текста у коме обављам оно што је дужан да учини сваки одговоран новинар, овде указујем штa се скрива иза жаргона медијских „европеизатора“ и њиховог спина. Мобинг аутоколонијалних снага се наставља. Пренето ми је упозорење командантиње Би-Би-Си-ја на случајносрпском да ћу бити тужен јер наводно каљам углед Би-Би-Си-ја тиме што на Твитеру Би-Би-Си на случајнорпском називам Би-Би-Си на случајносрпском. Случајносрпски је ућуткавати. Комнаданткиња Би-Би-Си-ја на случајнорспком је врхунска новинарка и изузетно интелигентна особа, иако, колико се сећам, нема завршен факултет. Нажалост, на Би-Би-Си (њуз-у) на случајносрпском, као и на Фокс њузу у САД, многи врхунски професионалци служе политичким циљевима моћника.

Локалне сервисе Би-Би-Си њуз финансира Форин офис – они су политичка оружја једне неоколонијалне политике. Информисање је ту у служби британских циљева на Балкану и одржавања статуса империјалне силе. Чињеница да се држе многих Би-Би-Си стандарда само служи да камуфлира главну агенду. Кључ за разумевање улоге Би-Би-Си (њуза) на случајнорспском није Би-Би-Си (њуз) већ платформе као што су Вајс, Талас, Вугл, Ноиз…, одакле долази већина кадрова. Чини се да је Би-Би-Си на случајносрпском првенствено усмерен на (пре)обликовања свести важног сегмента млађе популације.

Да подсетим, бар десет пута сам објашњавао да сам појам Случајни Срби увео зато што је појам Друга Србија изгубио сваки смисао. Ем их је Вучић поделио ем су постали „први“ – елита која формално није на власти, али нам кроји судбину. Савршена одредница за „други долазак“ Би-Би-Си-ја у Србију.

Да предупредим теорије завере. Би-Би-Си лоше плаћа „на локалу“. Наравно, то је битно изнад зарада у Србији, али мало у поређењу са „стандардом“ и претпоставкама дела јавности. Мислим да су мотиви запослених јако чисти, чак и ако су (као бар један од њих) голи каријеристи и опортунисти. При томе, прилично сам сигуран да команданти „домаћих“ неоколонијалних трансмисија, као што су Н1 и таблоидна колекција штампаних и интернет медија, зарађују најмање десет пута више него команданткиња Би-Би-Си-ја на случајносрпском. Немојте бити Кишјухас, који суди о мотивима неистомишљеника – није све у парама ни за паре.

И, за крај, са релативно малим буџетом, Би-Би-Си на случајносрпском одлично обавља „посао“ каналисања мозгова кандидата за будуће лидере и друге кројаче српских судбина. Утицај на студенте факултета на којима расте број професора који предају „аутошовинистичке науке“ је задовољавајући. Деветка. Дакле, госпођо драга, да ли сам заслужио тужбу? Колико Вашег иживљавања заслужује неко ко слободно и одговорно мисли својом главом – о свему, па и о Би-Би-Си-ју на случајносрпском?

Прочитај још: Слободан Антонић: Како се страним новцем преумљава наша омладина

Аутор: Зоран Ћирјаковић
Извор: Нови Стандард

  • 16
    Shares

Напиши коментар