Хумана мисија монахиња и запослених у Дому у Извору

Фото: Timokpress

Православни храм Свете Петке у Извору поред Параћина јединствен је по томе што се на манастирском имању налази Дом за децу са сметњама у развоју. О штићеницама брине сестринство манастира и десеторо радника параћинског Центра за социјални рад.

Ушушкан поред реке Грзе, на петнаестак километара јужно од Параћина подно манастира Свете Петке је објекат усељен давне 1966. године, данас дом за 88 штићеница. Различитих су година, али све са лаким и тешким недостацима те им је потребна стална нега.

„Осим што имамо овде и пружамо негу сваког дана ми смо ту и да кориснике односно кориснице сваког дана возимо на специјалистичке прегледе, на нека даља лечења уколико је потребно тако да смо ту за њих сваког дана“, наводи Др Марија Церовић Савић.

Лекар, медицинске сестре и помоћно особље запослени су преко Центра за Социјални рад у Параћину.

„Перемо постељину, гардеробу за штићенице из дома. Буде пресвлачење три до четри пута, ако је потребно и више“, каже Марија Ружић, радница у вешерају.

Фото: Timokpress

У манастирском конаку прва деца боравила су за време другог светског рата. Након тога сестринство манастира је одлучило да прихвати на чување и трајну бригу девојчице и жене са сметњама у развоју. Неке су дошле као деца, друге у зрелим годинама из сличних установа у Србији. Радују се сваком ко им дође у посету.

Пуно је и хуманих људи који на разне начине помажу ову специфичну заједницу, али о свом доброчинству не желе да говоре.

„Имамо и добру сарадњу са родитељима са пријатељима са колегама из центара који су и довели своје кориснике на смештају, са мештанима, тако да углавном сви су негде позитивно расположени за помоћ и за сарадњу“, наводи Славица Ристић,в.д. директорка Центра за социјални рад у Параћину.

Хумана мисија монахиња и запослених и њихова љубав према штићеницама саткана је у саму суштину православне вере, али и човекољубља – помоћи другима и не причати о томе.

Извор: РТС

  • 26
    Shares

Напиши коментар