Човечанство остаје без једног од кључних ресурса


Свет се суочава са бројним проблемима. Глобално загревање чини океане вишим и киселијим, политичке кризе потресају бројне земље, а претња нуклеарним сукобом све је већа. Ипак, на хоризонту се наслућује још једна криза, која, уколико свет настави да је игнорише, могла би да изазове катастрофалне последице.

Фосфор је есенцијални минерал за сав биљни и животињски свет на Земљи, па тако и за људе. Један од градивних елемената ДНК, овај основни ресурс омогућава ћелијама да преносе енергију, а када се извади из земље, додаје се ђубриву да би се повећали пољопривредни приноси.

Проблем лежи у томе што фосфор није обновљиви елемент, тренутно не постоји замена за њега, налазишта су све ређа, а потрошња све већа. Због свега тога, проблем са фосфором је све озбиљнији.

Уколико се ништа не учини на пољу смањења потрошње, група од 40 међународних стручњака је сада упозорила да ће планетарне резерве ускоро пресушити.

Само у протеклих 50 година, производња фосфатних ђубрива порасла је пет пута, а са растућом људском популацијом очекује се да се потражња удвостручи до 2050. године.

И док човечанство јури ка ивици, привредни и универзитетски стручњаци кажу да је свет потпуно неприпремљен за „фосфорну кризу“.

Биљке морају да усвоје одговарајућу количину минерализованог фосфора (П), да би се производни циклус успешно завршио. То је један од конститутивних макро елемената, који заједно са азотом и калијумом учствује у метаболичким процесима.

„Не постоји сарадња нити координација на глобалном нивоу која би гледала како на одговоран начин користити фосфор“, наводи еколог Каспер Рајцел, који проучава фосфор у воденим екосистемима и који је учестовао у прављењу извештаја.

При тренутним нивоима потрошње, неки модели показују да би у наредних 80 година могли да останемо без фосфора. Иако неке студије показују да имамо више, а неке мање времена, све се слажу да ће сигурно доћи тренутак када будемо остали без фосфора.

Док ће смањивање потрошње несумњиво бити кључ у поправљању овог проблема, пођеднако важно биће и то да научимо како да га рециклирамо. Упркос томе што су САД биле водећи произвођач пре 30 година, Индија и Кина сада су преузеле примат са 45 одсто светске производње.

Потрошња фосфора мора драстично да се смањи у следећих 20 до 40 година или ћемо почети да гладујемо. Група европских и аустралијских академика је 2009.године предвидела производни пик око 2030.године, после чега ће цене драматично скочити. Након тога ће и цене хране отићи горе.

За читав тај период, технике за ископавање и прераду минерала нису се промениле. Ђубрива се обогаћују фосфором, који се после упија у земљу. Нажалост, фосфор се временом спира и одлива у мора и океане, чиме не само да га губимо, него и загађујемо животну средину.

Научници истичу да је преко потребна имплементација неке врсте затвореног кружног система рециклаже, јер фосфор теоретски може да се рециклира 46 пута.

Извор: РТВ

  • 1
    Share

Напиши коментар