Археолози откривају Козник једну од првих престоница Србије

Фото: Борис Субашић

Јунак Облачић Раде из епских песама надимак је добио док је столовао у Кознику, граду међу облацима над Александровачком жупом, шалили су се археолози док смо тумарали по древним зидинама у густој магли.

На врху планинске купе, на 922 метра надморске висине, тражили смо белеге средњовековних ратника и племића. Велику причу о „племенитом Кознику“ откривају археолози који су се после много времена вратили истраживању једног од првих Немањиних престоних места.

– Стефан Немања је још као удеони кнез од византијског цара добио у баштину своју „дедину“, жупе Топлицу, Ибар, Расину и Реке. Козник је био центар Расине и логично је да је Немања овде столовао када је боравио у Жупи. Кнез Лазар је боравио у Кознику и у повељи из 1381. назива га „племенити град“. У то време, то значи да је припадао Немањићима – објашњавала је Сања Црнобрња Красић, виши кустос археолог из Завичајног музеја Жупе у Александровцу, водећи нас по бедему од свеже ископане земље.

Под њим, у јарку дужем од 130 метара видели су се тек откривени темељи два дуга и дебела камена одбрамбена зида.

– Ови бедеми су опасавали доњи град, административни и занатски центар Козника. Он је био много већи од горњег града где су се налазили двор и донжон. Значај Козника показује то што је горњи град опасан са два реда зидина и има чак осам кула. У њему се налазила богато украшена црква у моравском стилу. Пронађени су фрагменти фресака и камених украса. Следеће године утврдићемо њену тачну позицију као и место храма у доњем граду – причао нам је др Дејан Булић из Историјског института у Београду, руководилац археолошких истраживања, пењући се на тек откопане остатке досад непознате велике куле у бедему подграђа.

Она је чувала моћну капију на којој су се стајали путеви из области Ибра и Поморавља, преко долине и клисуре Расине. Као некадашњи путници у караванима, данашњи туристи који пролазе Жупом старим путевима са Копаоника и из Врњачке Бање застају задивљени призором Козника на планинском врху међу облацима. А оно што данас видимо је само најмањи део тврђаве. Велики град простирао се далеко низ падине брда.

– Козник је несумњиво био изузетно важан град који је трајао бар миленијум. Прва тврђава саграђена је још у време ране Византије, град је прошириван и коришћен све време постојања српске средњовековне државе, а и под османском управом је било центар области. Козник чува са севера рударски ревир Копаоника, мотри на пут из клисуре Ибра у долину Мораве и обезбеђује руднике и топионице у планинама око тока Расине. Козник је међу три најбоље очуване тврђаве у Србији и требало би урадити његову конзервацију и реконструкцију – сматра др Булић.

Стручњаци поред зидина града. Фото: Борис Субашић

Министарство културе је издвојило средства за овогодишњу археолошку кампању, а постоји добра воља да истраживање и реконструкција града постану капитални дугогодишњи пројекат.

– Ствари су почеле да се померају од прошлогодишњег писања „Новости“ о Кознику и Жупи, које је подсетило јавност на значај нашег краја. Овде није реч само о једној тврђави, она је врх леденог брега приче о привредном и економском центру немањићке Србије. Чињеница да је у Жупи до сада потврђено постојање 40 цркава из тог времена сведочи о насељености и богатству ове области – каже историчар Иван Брборић, директор Завичајног музеја Жупе у Александровцу.

Козе градиле град

Козник је процветао када је Расином управљао велики челник Радич Поступовић, запамћен и као Рајко од Расине и Облачић Раде. У легендама се помиње и Проклета Јерина, која је, казује мит, у кулук током градње укључила чак и козе које су носиле камен из подножја брда.

Дивљина сакрила баштину

Етнолог и истраживач Илија Јокановић памти време од пре неколико деценија када су из покошених ливада око Козника вириле зидине.

– Многе куће су се затвориле, нема ко да коси. Растиње је сакрило остатке нижих делова града и трећег реда зидина које се спуштају још ниже ка Расини – каже Јокановић.

Аутор: Борис Субашић
Извор: Новости

  • 1.8K
    Shares

Напиши коментар