Археолошка мафија пљачка националну баштину Србије и фалсификује историју

Новчићи чији је шверц из Србије спречен. Фото: Mуп

Пљачкаши археолошког блага пустоше Србију и јефтино крчме културну баштину која се са фалсификованим пореклом продаје по баснословним ценама у великим европским аукцијским кућама, тврди археолог др Адам Црнобрња.

Он се проблематиком нелегалних ископавања и трговине антиквитетима бави и као судски вештак, и напомиње да писање „Новости“ о трафикингу културних добара изазива велику пажњу професионалаца с обе стране закона.

– Ретки су случајеви, као овај објављен недавно у вашем листу, када имате неопозиве доказе помоћу којих можете да захтевате повраћај украдених добара. Колеге Филиповић и Васић су од археолога из ЕУ добиле фотографије археолошког блага које су пљачкаши ставили у понуду на свом фејсбук-профилу. Оне су пре продаје предмета објављене у „Гласнику Српског археолошког друштва“. Иако су на аукцији у Минхену опљачкани налази стављени у промет са фалсификованим пореклом, Србија може да тражи њихов повраћај јер је документовано одакле они заиста потичу – уверен је др Црнобрња.

Нажалост, још се не зна где су завршили преисторијски предмети које су др Војисалв Филиповић и др Растко Васић такође документовали у „Гласнику Српског археолошког друштва“: уникатни бронзани оклоп који су криминалци пронашли у долини Западне Мораве, бронзани мач из Грабовнице, масивне сребрне наруквице из Кузмина. Археолози подсећају на податак да је ово најуноснији вид криминала, раме уз раме са трговином наркотицима и оружјем.

Међутим, чак и када полиција заплени и врати опљачкане предмете у земљу порекла, научници више никада не могу да сазнају причу о времену када су они направљени и коришћени.

– Предмети су археолозима налик лепим корицама књиге, али без садржаја. Да би се сазнала права прича о њима и њиховом времену, неопходан је контекст, културни слојеви на локалитетима. То не интересује крадљивце с детекторима који безобзирно уништавају слојеве из којих археолози читају историју – огорчен је др Црнобрња.

Случај келтског блага нелегално ископаног 2017. у Срему, а које се 2018. као „легализовано“ појавило на аукцији у Минхену, класичан је пример како трафикинг културних добара функционише.

– Пљачкаши које зову „детектораши“, „златари“, а сами се често представљају као истраживачи аматери, траже само металне предмете и уништавају локалитете у потрази за њима. Налазе нуде првој руци откупљивача по ценама неколико десетина пута нижим од оних које ће артефакти достићи у богатим земљама крајње дестинације. Предмети се затим преносе у ЕУ, где их прво неколико пута препродају мале аукцијске куће, чији је задатак да им заметну траг порекла. После тога антиквитете преузимају велике аукцијске куће где са новим, фалсификованим идентитетом добијају праве, баснословне цене. Није само новац мотив откупљивача, некада они имају високу политичку вредност. Туђу баштину краду и купују и они који је користе да фалсификују историју – упозорава др Црнобрња.

Новчићи племена Дерони

Пример за вишеструку употребу антиквитета су новчићи тајанственог племена Дерони, које је пронашао 2004. врањски пензионер копајући канализациони одвод у дворишту. Оксидиране кованице су му се, како је доцније говорио, чиниле неважним па их је чак делио деци из комшилука. За ово откриће је чуо локални трговац антиквитетима и купио од пензионера, како је полицијска истрага утврдила, више од 40 комада за неколико стотина евра. Затим их је по вишеструко вишој цени препродао нумизматичару из Бугарске, а овај је наставио ланац продаје. Када се прича прочула, дошли су археолози и пронашли остатак ризнице новца племена Дерони какав нигде раније ни касније није виђен. Међутим, данас се сребрњаци прокријумачарени из Србије на аукцијским и „историјским“ сајтовима често представљају и као „древни бугарски“ или „праалбански“ новац.

– Велике аукцијске куће су новчиће Дерона, када су им „опране биографије“, продавале, у зависности од степена очуваности, од 6.000 до 38.000 евра по комаду. Али нису сви отишли у богате земље ЕУ. У сарадњи са колегама сазнали смо да се у Бугарској у приватним колекцијама налази још шест примерака, а два примерка су завршила у Приштини, као наводни налази из околине Бујановца, којима се доказује да су „Албанци народ најстарији“ – наводи др Црнобрња.

– Четрдесетак је непосредно после открића прокријумчарено у иностранство и прошло неколико аукцијских продаја, чиме је покушано сакривање њиховог порекла, иако је то немогуће. Једноставно, такви новчићи нигде другде нису пронађени осим у Врању. Зато постоји основа да тражимо њихов повраћај или надокнаду.

Међународна мрежа

Стручњаци кажу да је највећи проблем код захтева за враћање опљачканих предмета идентификовање њиховог порекла, чак и када је реч о уникатима.

– Ми археолози лако препознајемо материјал који се налази само у Србији, али по међународним правилима ако тражите повраћај прво морате да докажете фотографијама или сличним доказима да су они отишли одавде.

Њихове фотографије пљачкаши не приказују јавно на нашем тржишту, већ препродавцима из богатих земаља. Зато је без међународне сарадње научника и полиција немогуће решавати овај проблем – указује др Црнобрња.

Наше казне благе

По закону, археолошка истраживања су под посебним режимом дозвола, које могу да добијају само институције заштите, музеји и заводи, или научне институције, факултети и поједини институти.

– Археолог не може да изађе ни на снимање, ни на извиђање терена ако нема дозволу. С друге стране, имате удружења, формална или неформална, која се представљају као археолози аматери и илегално копају. То је исто као када би неко направио удружење хирурга аматера и почео да ради операције срца. Закон регулише неовлашћена археолошка истраживања. Казна затвора је од шест месеци до три године, уколико се ископава на нерегистрованом налазишту, а до шест година затвора за ископавања на регистрованом археолошком локалитету. А наше казне су благе у односу на оне у другим земљама – каже др Црнобрња.

Аутор: Борис Субашић
Извор: Новости

  • 754
    Shares

Напиши коментар