Београд: Нови сјај за „Руског цара“ на старој адреси

Свечано отварање ресторана Фото И. Маринковић

У срцу Београда, на почетку Кнез Михаилове улице, на истом месту и под старим, препознатљивим именом, у уторак вече је свечано отворен култни ресторан „Руски цар“.

Место где се некад сврaћало на добро јело, врхунску кафу и колаче, омиљено место Београђана и гостију главног града, здање које је културно добро, заблистало је новим сјајем и, најзад, добило ново рухо.

Место где се некад сврaћало на добро јело, врхунску кафу и колаче, омиљено место Београђана и гостију главног града, здање које је културно добро, заблистало је новим сјајем и, најзад, добило ново рухо.

После реновирања „Руски цар“ одише старом елеганцијом, у којој се спајају ванвременски дух са плаштом патине и савремени дизајн. И, нуди све оно по чему је био надалеко познат – врхунски ужитак у амбијенту, храни и пићу. Осим у ресторану, посетиоци ће моћи да уживају и у посластичарници, кафеу, тихој, ненаметљивој музици…

Кафана Руски цар некад

Попут чувених хотела и кафеа „Сахер“ у Бечу, или „Жербо“ у Будимпешти, „Руски цар“ у Београду поново ће бити један од заштитних знакова и обележја српске престонице, име и место уписано у жеље туриста из Србије и целог света. Једно од оних места које има своју историју и сведочи хронику и града и државе.

А, када се у Београду родио „Руски цар“, угледна кафана по којој је централни део града и данас препознатљив, ово је била много мања варош. Пре Првог светског рата достиже свега око 100.000 становника. После рата тај број је озбиљно смањен због страховите погибељи коју смо претрпели, али жилави Београђани од 1922. до 1926. подижу препознатљиви „Руски цар“, један од основних визуелних „ослонаца“ Кнез Михаилове улице.

Пројекат су урадиле врхунске архитекте тог доба, Петар Поповић, Милан Секулић и Драгиша Брашован. Између два рата ова палата је била препознатљива по отменом ресторану. Било је то доба породичних окупљања, када би угледан домаћин обавезно недељом изводио породицу на ручак. Вечерње сате неизоставно би попуњавали уметници, књижевници и поете. Тада је било уобичајено и да ондашњи елитни слој овде одржава балове који су били приређивани у добротворне сврхе.

После Другог светског рата долази до потпуног преврата друштвеног система, па на власт долазе „другови“ уместо „господе“. Та терминолошка разлика ипак не укида слој који је чинила елита, а она има обичај да се угнезди у центар града. Тако су околни хотели, попут „Мажестика“, и „Руског цара“ добили нове улоге.

Додуше, после социјалистичке револуције и њених тековина, назив посвећен руском императору био је апсолутно неподесан. У великом замаху „братства и јединства“ у новој Југославији, један од гестова Београда и Београђана био је да познатом ресторану у једној од најпопуларнијих зграда подаре име хрватског главног града. Тако је у приземљу некадашњег „Руског цара“ освануо југословенски „Загреб“.

Није то био „елитни“ већ масовни угоститељски објекат. Такви, „експрес ресторани“ били су намењени најширим слојевима суграђана. Готова јела би чекала у витринама, купци би имали пластичну тацну у рукама, а све се окончавало плаћањем на каси на крају реда. Био је то амбијент који су добро запамтили сви који су служили ЈНА или се хранили у фабричким мензама.

Тако је било и овде. Но, на крају је дошло доба да се „елита“ „врати кући“, а да угледни Београђани поново добију своје важно окупљалиште. Тако ће бити и убудуће.

Необичан мираз

Пре здања које је данас познато свим становницима главног града, овде је постојала стара кафана која је такође носила име по руском цару. Власник је био један од најбогатијих Београђана тог доба Никола Крсмановић. Његова кћи је добила кафану као необичан мираз када се удавала за Максу Антонијевића. Пошто је отац био против ове везе, тобоже је поклонио стари „Руски цар“ као мираз, али тако што младожења није имао право располагања овом непокретношћу, већ га је касније откупио за баснословних 104.000 ондашњих динара.

Извор: Новости

  • 2
    Shares

Напиши коментар