Дубравка Николић: Српски језик и писмо се бране знањем, а не пушком и мачем!

У недељу, 15. 12. 2019. године, у Народном позоришту у Сарајеву одржана је свечана церемонија додијеле награда за најиновативније наставнике и наставнице у 2019.години. Ове године по четврти пут представљено је 50 иновативних пракси, а наставничка професија је приказана у најљепшем свјетлу.

Међу 50 номинованих, подијељених у 5 категорија нашле су се и четири Херцеговке: Мирјана Вујовић и Јадранка Бутулија ( ЈУ за предшколско васпитање и образовање „Наша радост“ Требиње), -Жанела Пажин ( ЈУ ОШ „Вук Караџић“ Требиње) и Дубравка Николић која своје знање преноси на ученике Гимназије у Мркоњић Граду.

Проф. Дубравка Николић представила се са праксом „Бесједништво“ која за циљ има да укаже ученицима како на стварном примјеру изгледа добра бесједа. Ученици су имали задатак да припреме говор у трајању од 3 минута на неку од понуђених актуелних тема.

Искористили смо прилику да са проф. Николић поразговарамо о положају српског језика и ћирилице данас.

Какав је садашњи положај српског језика? Да ли је он угрожен?

– Српски језик нема никог осим нас и самим тим је угрожен, јер овакви какви смо не обећавамо пуно. Ово није песимизам него реално стање, јер вријеме у коме живимо је сурови капитализам који је главну моћ дао новцу.Све остало је небитно и неважно. Ево прво питање већине је било после награде за иновативну наставу: “ Да ли је било каквих пара или само књиге и папири? „, на срећу има људи који вреднују и неке трајније сатисифакције од новца , али то је мањина. То је први разлог јер знање језика у очима оних “ који не виде даље од носа“ не доноси ништа . Дијете које иде у школу обично питају „Какав си ђак , шта имаш из математике?“, ако каже „5“ не питају ништа више, само честитају . Општа писменост је постала терет који неће нико да носи.

Утисак је да је завладала језичка некултура у свакодневном говору. Како то спријечити, односно лијечити?

– Телевизије су комерцијалне и нико нема потребе да плаћа лектора. На факултетима новинарства српски језик имају један семестар и сасвим је логично да су новинари полуписмени. Мислим да би се на факултету српски језик требао увести као обавезан предмет.Није проблем у говору народа него у култури говора и писмености интелектуалаца.

Колико ученици , али и остали данас користе ћирилицу?

– Ћирилицу једино и користе ученици. Она се у школи једино и брани, на свим другим мјестима је склањају или злоупотребљавају. Ћирилица је основно писмо српског језика, а латиница алтернативно. Међутим страшно је што у Федерацији БиХ и Хрватској многима смета ћирилица . Руску, бугарску или македонску ћирилицу ће сви прихватити , али српска им боде очи . Кад бисте их упитали зашто не бисте сигурно добили одговор који се темељи на научном . За стање ћирилице као и језика мислим опет да смо сами криви. Називи фирми , бутика, салона и осталог су латинични, да би био лакши маркетинг и да би се „пробили“ на западно тржиште.

Национални идентитет брани се писменошћу

Редовно и радо пратим Слободну Херцеговину. Драго ми је да цијените и његујете наше писмо и да се разликујете од других. Иначе, грозим се неписмених десничара који бране ћирилицу као да је објекат који треба да бране пушком и мачем. Писмо и језик се чува знањем, а национални идентитет брани писменошћу.

Наравно, тај ко се бави приватним послом његов приоритет је пословни успјех и борба за ћирилицу мора бити системска, ту појединац тешко може успјети. Што се тице ћирилице постоји и још један велики проблем а то је немање могућности да се увијек пише ћирилицом. Ево на примјер на мом телефону има руска и бугарска ћирилица , али српске нема. Значи и поред силне жеље да неком напишем поруку на ћирилици не могу. Мислим да ће доћи вријеме да ће се писменост и језичка култура много више цијенити. Ћирилица је калиграфски савршеније и љепше писмо, али многи тога нису свјесни.

Ауторка: Драгана Телебак Николић
Извор: Слободна Херцеговина

Напиши коментар