Ни после 28 година нема командне одговорности за злочин у Паулин Двору

Кућа у којој се догодио масакр цивила. Фото: Јутарњи.хр

Навршава се 28 година од злочина у Паулин Двору код Осијека у којем су припадници Хрватске војске (ХВ) убили 18 српских и мађарских цивила.

У ноћи између 11. и 12. децембра већи број припадника 130. бригаде ХВ, упао је у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор, у којој су у кућном притвору били смештени цивили српске националности и убили 17 Срба и једног Мађара просечне старости 64 године.

Они су их побили аутоматским оружјем и бомбама у знак одмазде због смрти својих сабораца. Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а након злочина они су остављени у војном складишту Луг код Чепина, док су њихова тела прекривена старим расходованим возилима.

За овај злочин убрзо је сазнао и командант оперативне зоне, пуковник Карл Гориншек, и одмах о свему је обавестио Главни штаб ХВ-а и „про форме“ наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну.

Како је објављено на сајту „Веритаса“, о овом злочину се поново почело говорити тек крајем новембра 1996. године, када је тадашњи командант Другог зборног подручја, генерал Ђуро Дечак, од тадашњег шефа Хрватске извештајне службе (ХИС) Мирослава Туђмана тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака, а убрзо после тога, 12. децембра, почиње њихова ексхумација и „паковање“ у белу пластичну бурад.

Средином јануара 1997. године, на састанку који је у строгој тајности одржан у Осијеку, за нову „гробницу“ паулиндворских жртава одабрана је око 500 километара удаљена локација Ризвануша на Велебиту, недалеко од Госпића.

Под надзором Сигуроносно-информативне службе (СИС), на чијем челу је тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, којем је на челу био бојник (мајор) Анте Главан, транспорт „опасног терета“ обавила је Карловачка инжењеријска бригада ХВ-а.

Посмртне остатке паулиндворских жртава на локацији Ризвануша пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године. Годину дана касније, породице су их идентификовале у Заводу за судску медицину у Загребу и већину њих сахраниле у заједничку спомен-гробницу у њиховом селу, коју су сами изградили и финансирали.


У марту 2003. године, као непосредни извршиоци осуђени су Никола Иванковић на 15 и Енес Витешких на 11 година затвора али хрватско правосуђе никада није процесиурало било кога по командној одговорности, нити је утврђивало кривицу оних који су тај злочин прикривали, организовали и спровели премештање посмртних остатака.

По попису становништва из 1991. у Паулин Двору је живело укупно 168 становника: 147 Срба, девет Југословена, четири Хрвата и осам осталих.

Извор: Б92

  • 62
    Shares

Напиши коментар