Откривена тајна порекла руског народа

Фото: Исаак ДЫНИН, Сергей МЕТЕЛИЦА/ТАСС

Одакле су дошли Словени, у чему се они разликују од других Европљана и да ли постоји разлика између Руса, Украјинаца и Белоруса? На ова питања одговорио је Анатолиј Кљосов, доктор хемијских наука, професор, специјалиста за област генеалогије ДНК


Три лица нације

Словени, садашњи Руси, Украјинци, Белоруси – одакле су дошли ови народи и у чему се разликују? Подучите нас, Анатолије Алексејевичу?

Да се одмах на почетку сложимо, да не говоримо о језику и историји. Како разликовати Руса од Украјинца или Пољака по језику којем говореи без нас је познато. Говоримо о генеалогији ДНК и хаплогрупама.

Шта је то?

Ако поједноставимо, то су крвне лозе – скупине људи које потичу од једног заједничког претка. А хаплогрупе се одређују мутацијом мушког хромозома која се наслеђује од оца до сина током многих покољења.

Неки од наших древних предака припадали су хаплогрупи под ознаком Р1а. Половина етничких Руса има ген Р1а (види табелу – прим. ред.), као и три четвртине Индијаца из виших каста Индије. Њихови преци су живели на руској равници. Овде су остали само преци Руса, а њихови саплеменици, који су постали преци Индуса, отишли су на исток, преко Јужног Урала, у Индију. Племена, носиоци ове уобичајене хаплогрупе, преци су савремених Руса, Украјинаца, Белоруса, Пољака. То су све народи заједничког порекла.

А шта је утврдила ДНК генеалогија о пореклу Руса?

За сада можемо говорити о настанку руског народа само у оквиру последњих 5 000 година, и то управо на Руској равници. Главне наследне скупине савремених Руса су три главна рода, Р1а (имамо их 51%), И2а (12%) и Н1а1 (14%). Осим њих, на Руској равници су живели и Ербини, носиоци лозе – хаплогрупе Р1б. Они су заузимали простор од Каспијског језера до Балтика. А онда су готово сви отишли преко Кавказа до Пиринејског полуострва. И настанили западну и средњу Европу. Сада њихових потомака међу савременим Русима има 5%.

Каква је разлика између ове три главне лозе од којих се састоји, као што сте рекли, основа Руса?

Преци, родоначелници „руског“ рода Р1а су древни Аријевци који су се овде појавили пре 5-6 хиљада година.

Други су – јужни или дунавски Словени, хаплгрупа И2а, чији су преци насељавали Европу у древна времена. Они су најближи преци савремених јужних Славена, аутохтоних Европљана, и готово у потпуности су их уништили Ербини (род Р1б)  током свог насељавања западне и централне Европе.

 

Трећи су Уралци, хаплогрупа Н1а1. Спустили су се до Руске низије дуж западних падина Уралских планина пре око 3.500 година, а након 1.000 до 1.500 година, до почетка наше ере, стигли су до Балтика. Од њих потиче до трећине модерних становника северозапада Русије, Новгорода, Пскова и 40% модерних Литванаца, Летонаца и Естонаца. Напуштајући Урал, прешли су на језик изворног Р1а, који је живео од Урала до Балтика. Другим речима, већ пре 2000 година већ су говорили ране славенске језике. У суштини и по пореклу су уралски Словени, мада још не постоји такав појам у науци.

По пореклу скоро половина Литванаца и Летонаца је са Урала, по језику – са Балтика. Руси који имају хаплгрупу Н су Уралци по древном пореклу, Словени по језику.

РУСЕ ЈЕ НЕМОГУЋЕ ОДВОЈИТИ ОД УКРАЈИНАЦА И БЕЛОРУСА

Колико смо ми истоветни са Украјинцима и БелорусимаА колико различити?

Преци Руса, Украјинаца и Белоруса од давнина су заједно ишли. То су – по пореклу – исти људи. И састав хаплогрупа је исти, са малим варијацијама. То се може видети у табели која приказује главне родове Руса, Украјинаца и Белоруса, а истовремено се упоређује са народима балтичких држава – са Литванцима, Летонцима, Естонцима и Финцима.

КО СУ АРИЈЕВЦИ, СЛОВЕНИ И РУСИ

Испада да је доминантна руска лоза 51% аријевска? Ко су ти Аријевци? Укратко, за лаике?

Дефиниција ко су Аријевци различита је међу историчарима, лингвистима и ДНК генеалозима. Кад сам одредио појам „Аријевац“ са становишта не језика, већ порекла, дигло се много буке, јер су се пре тога у науци „аријевце“ сматрали само језичком категоријом – говорницима скупине језика. Али када су почели да гледају ДНК Аријеваца, постало је јасно – Аријевци су род Р1а.

Значи, ми смо Аријевци?

„Не можете то једноставно рећи.“ Аријевско доба је одавно прошло и Аријеваца нема у савременом свету. Постоје само њихови потомци, одвојени народи, који већ дуго имају своју сопствену историју и судбину.

Потешкоћа је у томе што ни историја нити лингвистика не користе концепт „потомака“. Једноставно не знају како да утврде – ко је коме предак и ко је чији потомак. Немогуће је директно доказати да су људи који су научили да праве сличну керамику и изговарају сличне речи потомци оних који су исто радили на другом месту. Једино ДНК генеалогија има методе које могу поуздано одредити ко је предак, а ко потомак, дуж којих праваца је кретала сеоба народа.

СТАЉИНОВА ГВОЗДЕНА ЗАВЕСА – НА ГРАНИЦИ РАЗДВАЈАЊА ДВЕ КРВНЕ ЛОЗЕ

Па како се стварно одвијала сеоба древних народа?

По правилу су се кретали споро – пре појаве коња брзина сеоба била је у просеку само километар годишње, али током двадесет хиљада година, аријевци су прошли готово читавом средњом Евроазијом, а неке бочне гране су ишле и даље.

Објашњавам подробно, јер класична историја често те миграционе токове приказује на потпуно супротан начин. Дакле, у уџбеницима историје још увек можете пронаћи приче о неким митским „Иранцима“ који су наводно живели у на Дону у древна времена, иако је заправо сеоба аријеваца пре пет хиљада година прво прошла Руском равницом на исток до Урала, а затим на југ, у Индију и Иран. Иранска висораван није извор, већ крајња тачка доласка древних аријеваца. Лингвисти углавном воле да називају језике по крајњем одредишту кретања народа. На пример, они говоре о угро-финским језицима, мада су се они почели обликовати на Уралу, а људи који сада тамо живе стигли су на територију будуће Финске не тако давно, већ у нашој ери.

Односно, потомци древних Аријеваца су Словени, Иранци и највише касте Индуса?

Не баш. Видимо материјалне знакове аријевске сеобе са Балтика на северу до Индијског океана на југу, од Алпа на западу до Алтаја на истоку. Али број потомака Аријеваца међу народима на овим територијама потпуно је различит. Дакле, међу Арапима има око 12%, међу Србима – 16%, међу Узбецима – 25%, Таџицима – 30%, Украјинцима – 45%, а међу Русима – 51%.

А одакле долази разлика између Руса и Срба? Уосталом, опште је прихваћено да смо крвна браћа. Да, имамо и сличне језике.

Срби су у великој мери потомци древног староседелачког становништва Европе (род И2а). А посебни односи Срба са Русима нису повезани са „аријевском“ прошлошћу, већ са много каснијим временима, заправо са краја старе – почетком наше ере.

И још једна ствар: НАТО земље су у основи род Р1б, а Русија је Р1а. Да ли утиче на наш однос?

Наравно, различити смо. Иако су носиоци „руског“ рода Р1а и европског Р1б блиски сродници. Оба потичу из јужног Сибира. Али нису се појавили у исто време, између њиховог формирања прошло је око 2500 година. И одлазили су у Европу на различите начине током читавих 15 000 година, и одвојено. Ово је и формирало носиоце Р1а (у будућности – аријевци) и Р1б (Ербини).

Када су Ербини стигли у Европу, скоро у потпуности су уништили аутохтоно европско становништво. Историчари то знају као „Уништење Старе Европе“. Тада су носиоци хаплогрупе Р1а стигли на Руску низину као древни Аријевци. И од тада се тако подесило да у Европи – западној, централној и јужној – данас мушко становништво има хаплогрупу Р1б од 60% и само 5% Р1а. А у источној Европи, напротив – око 50% Р1а и само 5% Р1б. Слика у огледалу.

Може ли се повући граница између њих? Где је она?

 

Изненађујуће, али може. И сасвим је јасна. Чак и сада, и поред свих мешања народа, граница насељавања носилаца Р1а и Р1б је видљива: она иде од Јадрана до Балтика, где носиоци Р1а преовлађују на истоку, а Р1б на западу. На истоку – то су народи бивше Југославије, Источне Европе, затим граница пролази кроз Аустрију и дели Немачку на источни и западни део. Источна Немачка је у прошлости била скоро у потпуности словенска, западна Немачка – територија углавном Р1б. На пример, у Аустрији је носилаца Р1а неуобичајено много за западну Европу – 19%. Ово је словенско наслеђе.

Али ово је граница између бившег социјалистичког логора и капиталиста! Управо је до ње дошла Црвена армија разбијајући Хитлера. Случајност? Мистика?

Као што видимо, да. Или интуиција, или осећај историјске прошлости. Ова граница је, уз мање промене, настала не јуче и не под Стаљином. Држала се око пет хиљада година. А преовлађујући талас напада – иде од запада ка истоку. Ми памтимо Наполеона и Хитлера, али то се и раније догађало.

УГРО-ФИНЦИ СУ СЕ ДОСЕЛИЛИ МНОГО КАСНИЈЕ

А када су се Угро-Финци (Мађари, Финци и Естонци – прим.прев.) појавили у руској равници? Пре Словена или касније?

То је лоза Н1а1. Она је млађа уралска, ако се вежемо за то подручје. Не треба је називати финском – на пример, у Сибиру и Кини такође постоји огроман број њених носилаца. Она је више Јакутска и Бурјатска него ФинскаТи (угро-фински – прим.ред.) народи су дошли из југоисточне Азије на Алтај, затим на Урал, где су живели дуго, најмање 6-8 хиљада година. Тамо су развили групу угарских језика. Међу балтичким народима (Литванци, Летонци, Естонци) у целини, готово половина су носиоци ове лозе, а друга половина је наш Р1а. Штавише, до Балтика су стигли пре само две хиљаде година, док су носиоци Р1а тамо живели много миленијума. На пример, скелети са хаплгорупом Р1а пронађени су у Карелији, њихово археолошко датирање је пре 7 500 година.

Класична историја нам прича сасвим другачије: она, каже, да је аутохтоно угро-финско становништво живело овде на Руској равници хиљадама година, а тек тада су Словени нахрупили и почели да асимилују Чуде, Воде, Мордовце, Карељане и тако даље. То је скоро аксиом у науци.

Тај аксиом није потврђен ДНК истраживањима. Најстарији фосилни остаци рода Н1а1 на Руској низини стари су отприлике две хиљаде година. А све што је пронађено у Финској је већ из нове ере, пре мање од две хиљаде година.

Кад археолози пронађу древна насеља на Руској низини, они их из навике проглашавају „финским“, јер постоје ствари сличне онима које су пронађене у истим слојевима у Финској. Али са истим успехом ове древне предмете могли су створити преци Руса, који су живели овде много пре доласка Уралаца на Балтик. Међутим, расправљати о овој теми са археолозима је бескорисно – то је иста религија као и Норманистика, која објашњава све успехе старих Руса владавином Скандинаваца у древној Руси.

А зар није тако? Нису ли Руси позвали скандинавског Рурика да њима управља?

Како то функционише, могу рећи на примерима украса пронађених у гробовима: неки од њих проглашени су скандинавским, и на основу тога историчари су „израчунали“ број Скандинаваца у древној Русији. Испоставило се да их је према једнима 50 000 људи, док је према другима до пола милиона – огромна цифра, узимајући у обзир тадашње малобројно становништво. Проверио сам ове податке, јер Скандинавци имају различиту ознаку у ДНК, З284. Није пронађен ниједан траг овог скандинавског присуства. Штавише, западно од Скандинавије то је, на пример, на Британским острвима, ове ознаке З284 има много. Али на руској равници нема. Ни у Русији, ни у Украјини, ни у Белорусији. Ни у Литванији. Али објашњавати то присталицама „норманске теорије“ бескорисно је. Са истим успехом можете се расправљати са „украјинским стручњаком“ у телевизијској емисији о Криму. Не ослањају се на чињенице, већ на своју идеологију.

Ко има користи од свих ових теорија? Нормани, Украјинаци?

Онај коме је корисна сва русофобија уопште. Постоји велика група људи за које је све што Русија ради лоше. На пример, некима се не свиђа чињеница да смо присутни у Сирији. Али испада да када су совјетски лидери изговорили „братски арапски народ“, нису много лагали: око 12% Арапа су такође носиоци Р1а, укључујући Арапе клана Курејш, из којих је такође био и пророк Мухамед. Ови људи су наша далека родбина, браћа модерних Словена. Тако пилоти руских ваздухопловних снага у Сирији заправо штите територију на коју су браћа наших заједничких предака дошла пре око 4 хиљаде година.

 

  • 18
    Shares

Напиши коментар