Задужбина Цара Душана откривена испод двора последњег српског деспота

Када су пре четири године почела истраживања на локалитету Дворине код Аранђеловца, археолози нису могли ни да претпоставе шта се налази на месту некадашњег двора последњег српског деспота Павла Бакића.

Детаљним ископавањима откривени су остаци монументалне средњовијековне цркве и других грађевина. До овог открића вјеровало се да је насељавање тог дијела Шумадије почело знатно касније.

Народно предање о животу деспота Павла Бакића било је први траг који је истраживаче довео на Венчац – до остатака некадашњег двора. Прва ископавања довела су истраживаче до закључка да се овде налазе још неки објекти. Проналаском камена тесаника са фреском који је био узидан у зграду која се сматрала деспотским двором навело је на сумњу да се ту налази и црква.

„Она нас је изненадила својом величином, начином градње и украшавања. Ради се о српско-византијском типу грађевине као што је рецимо Грачаница или Свети Архангели код Призрена, а таквих цркава у околини Шумадије и уопште на северу Србије до сада није било“, каже Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу.

Ово је прва откривена црква тог типа у Шумадији, владарска и несумњиво Немањићка. Вјерује се да јој је ктитор био цар Душан. Прошлогодишња истраживања донијела су сазнања која говоре да је црква у другој половини 15. вијека највјероватније била разрушена, а једно вријеме прије тога и пуста. О начину живота тог доба говоре и трагови зидног сликарства.

Прочитај још: Велико археолошко откриће на Венчанцу

„Ради се о изузетном живопису, то су оценили наши стручњаци, историчари уметности, који не заостаје за зидним сликарством Дечана, Грачанице, што је још један од доказа да се заиста ради о владарској задужбини јер је само владар могао да подигне једну тако моћну задужбину“, истиче Миливојевић.

„На неки начин, отворили смо нову страницу историје за овај крај, а у следећој години, захваљујући Министарству културе, очекујемо израду пројекта конзервације и презентације овог локалитета заиста значајног за нашу историју“, наводи Дарко Павловић, директор Народног музеја Аранђловац.

Током четири године истраживања прикупљено је неколико десетина хиљада фрагмената, велики број предмета пронађених у некрополи, а на локалитету се појављују чак и неки римски натписи. Последњих дана истраживања 2019. истраживачи су уочили и темеље једне старије грађевине на којима је била подигнута црква. Још се не зна из ког је периода та грађевина и чему је служила.

Прочитај још: Храм подно Венчаца већи од Грачанице!

Извор: Фронтал

  • 780
    Shares

Напиши коментар