Срби у Аустрији настављају борбу за српски језик

Борба за идентитет: Да нам деца не изгубе идентитет: Срђан Мијалковић на отварању просторија Удружења Срба у Аустрији

Одбор СПКД Просвјета у Бечу ће и у 2020. наставити борбу за српски језик у Аустрији, најављује Срђан Мијалковић, председник одбора, задовољан после успешног концерта поводом српске Нове године.

Он истиче да ће после успешне скупштине која је одржана у децембру и освежења управе у овој години наставити лобирање да се такозвани БХС (бошњачко-хрватско-српски) језик прилагоди правим потребама.

Подсећа и да у Аустрији статус српске заједнице није добар, још мање статус српског језика.

Апсурд који не постоји нигде у свету је да српски језик, који говори 10 одсто грађана Аустрије и 15 одсто житеља Беча није признат, него се за њега користи неки измишљени политички дискурс БХС. Све су то ствари које морамо да променимо и због земље у којој живимо, али пре свега због матице и због огромног броја нас и наше деце која заслужују да задрже свој језик и сачувају свој идентитет, да негују своју културу, као и сви народи који живе са нама – подвлачи Мијалковић.

Просвјета ће, како истиче, наставити борбу да српски језик буде признат као званични, матерњи језик.

– Покушаћемо свим нормалним, грађанским средствима, да упозоримо јавност на тај проблем. А проблем није неозбиљан, јер нам се деца асимилују, губе идентитет. Очекујемо да се и матица позабави тиме, јер ако трећу или четврту генерацију, не будемо учврстили у идентитету и знању језика, они се неће осећати Србима и њихов однос према матици неће бити као што би требало да буде.

Мијалковић најављује и наставак рада на квалитетним културним програмима, типа новогодишњег концерта, концерта за мир, озбиљних изложби.

– Имаћемо свечано затварање изложбе о Милутину Миланковићу, која је отворена поводом 800 година аутокефалности СПЦ и изложбе о Хиландару. Биће још неколико изложби, очекујемо прославу Сретења, у марту ћемо се такође бавити датумима који су важни за наш народ, обележићемо и несрећно бомбардовање и погром на Косову и Метохији.

Углавном ће се рад Просвјете, како каже, наставити у том смислу да што више буде мост између матице и дијаспоре, али програмима који су квалитетни.

– Лепо је то што много људи ради на промоцији културе, али се често у Просвјети питамо који је смисао тог рада? Што се нас тиче, смисао је у томе да се кроз оснивање и одржање школе и кроз све културне програме, допринесе бољем положају Срба у Аустрији, али и у ширем контексту да веза између расејања и наше матице и у Београду и у Бањалуци буде много квалитативнија, и у крајњем случају, да дијаспора заиста постане део тог српског духовног и културног простора који се састоји и од матице и од расејања. Морамо снажно неговати свест о томе да смо ми сви Срби, да имамо исти идентитет, језик, традицију – поручује Мијалковић.

Иста права за све

Што се нове владе Аустрије тиче Мијалковић се нада да ће она имати више слуха за захтеве Просвјете у вези са српским језиком.

– До сада то није пролазило прво због мале подршке наших организација које се баве, нажалост, нечим другим, али и са друге стране, Аустрију не интересује довољно, онолико колико би требало да је интересује, јер ипак је нас 15 одсто грађана Беча и морали бисмо да имамо иста права као и сви остали – подвлачи Мијалковић.

Треба нам нов темељ

Мијалковић истиче као врло значајно отварање просторија Удружења Срба у Аустрији, које има тенденцију да на најбољи начин координира рад наших друштава и истакнутих појединаца.

– Познато је да досадашње организације које су наслеђене још из доба СФРЈ као што су заједнице и Савез Срба ту улогу нису имале, док су појединци из тих заједница злоупотребљавали своје функције, што је било контрапродуктивно. Током 2019. десила се промена у једној од тих заједница у Бечу, која ће надам се бити корисна.

Наш саговорник каже да би било сјајно да се у овој или некој од наредних година Срби у Аустрији окупе око једне идеје и да једна организација координира рад свих.

То је потребно јер и у Аустрији и у целој дијаспори имамо хрпу организација које себе називају кровним, а иза којих је једна, две или пет особа, који статус црпе само из 20-годишњег постојања. Нама нису потребне кровне организације, нама су потребни темељи нове организације Срба у дијаспори. У Аустрији где је највећа концентрација нашег народа, требало би да смогнемо снаге и направимо неку такву структруру која је заиста природна, јер то заслужују, пре свега наша деца, којих је много – истиче Мијалковић.

Извор: vesti-online

  • 116
    Shares

Напиши коментар