ЦИА знала и ништа није учинила да спречи серију напада бојним отровима

Амерички официри и обавештајци знали су, а ништа нису учинили да спрече серију напада бојним отровима последњих дана ирачко-иранског рата.

Како пише „Форин полиси“, чији текст преноси РТС на свом сајту, током 1988. године, последњих дана ирачко-иранског рата, САД су, преко сателитских снимака, дошли до података да ће Иран стратешки напредовати тако што ће искористити рупу у ирачкој одбрани.

Амерички обавештајци открили су положаје иранских трупа Ирачанима, свесни чињенице да ће их снаге Садама Хусеина напасти хемијским оружјем, између осталих и сарином, смртоносним нервним гасом.

Обавештајни подаци су укључивали фотографије и мапе покрета иранских снага, локације на којима су се налазила иранска логистика и детаље о противваздушној одбрани. Ирачани су употребили сарин у четири напада почетком 1988. године, а ти напади су се ослањали на америчке сателитске снимке, мапе и остале обавештајне податке.

Напади су помогли да се ток рата окрене на ирачку страну и присили Иран да седне за преговарачки сто, чиме је политика помоћи ирачкој победи доживела успех.

Истовремено, то су били последњи у низу напада хемијским оружјем који су трајали неколико година и за које је знала Реганова администрација.

Амерички званичници су дуго негирали да су окретали главу од ирачких хемијских напада, тврдећи да влада Садама Хусеина никада није најављивала да ће употребити такво оружје. Али, изјаве пензионисаног ваздухопловног пуковника Рика Франконе, који је био војни аташе у Ираку током тих напада, наводе на другачији закључак.

Ирачани нам никада нису рекли да намеравају да користе бојне отрове. Нису ни морали, јер смо то већ знали„, рекао је Франконе „Форин полисију“.

Према недавно објављеним документима Централне обавештајне агенције и интервјуу са бившим обавештајцима попут Франконеа, Сједињене Државе су имале чврсте доказе о ирачким нападима хемијским оружјем још од 1983. године.

У то време, Иран је јавно упозоравао на нападе хемијским оружјем и састављао је документацију како би то предочио Уједињеним нацијама. Тим извештајима недостајали су докази о умешаности Ирака, који су били део тајних докумената сланих на адресе највиших званичника америчких обавештајних служби.

ЦИА је одбила да коментарише ове наводе.

Супротно текућој расправи треба ли Америка да интервенише како би се зауставили наводни сиријски напади хемијским оружјем, Вашингтон је пре три деценије остао равнодушан на чињеницу да је Садам Хусеин нашироко користио хемијско оружје против непријатеља, али и против сопственог народа.

Реганова администрација је одлучила да је боље дозволити наставак тих напада уколико преокрену ток рата. Чак иако би били откривени, ЦИА је сматрала да би могла да контролише међународне осуде и бес.

Извор: Б92

  • 1
    Share

Напиши коментар