99 година од смрти славног српског војсковође Живојина Мишића

Војвода Мишић током Колубарске битке

Данас се навршило 99 година од смрти славног српског војсковође Живојина Мишића, команданта српске војске приликом пробоја Солунског фронта у септембру 1918. године.

Мишић је био учесник српско-турских ратова /1876-1878./, краткотрајног рата између Србије и Бугарске 1885. године, у балканским ратовима, у Кумановској бици, затим у Првом свјетском рату, у Колубарској бици 1914. године, након које је унапријеђен у чин војводе /маршала/.

Пред крај рата у јуну 1918. године постављен је за начелника штаба Врховне команде.

Мишића је енглески краљ Џорџ Пети наградио титулом енглеског сера.

Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године, а уз велике грађанске и војне почасти сахрањен је на београдском Новом гробљу, гдје му је откривен споменик 3. децембра 1922.

Рођен је 19. јула 1855. у Струганику, као 13. дијете Радована и Анђелије, сељачког поријекла. Основну школу започео је у Рибници, а завршио у Крагујевцу, док је Војну академију завршио у Београду.

Његов лик и дјело овјековјечени су у многим умјетничким дјелима.

Прочитај још: Величанствени Живојин Мишић престолонаследнику Александру – Височанство, зашто да нам Европа кроји државу?!

Након Мајског преврата био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током анексионе кризе на лични захтјев.

Помогао је начелнику Врховне команде генералу Радомиру Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустроугарском, а у балканским ратовима био је помоћник начелника штаба Врховне команде генерала Путника.

Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је послије Кумановске битке унапријеђен у чин генерала.

По завршетку Другог балканског рата други пут је пензионисан на исти начин, заслугом официра припадника Црне Руке.

Међутим, пред само избијање Првог свјетског рата, опет је био реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде.

Током Колубарске битке генералу Мишићу је предата команда над Првом армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију способну за борбу.

Мишић је инсистирао на дубљем повлачењу, скраћењу фронта цијеле српске војске, којим би се осталим армијама дало времена за одмор, попуну залиха и снабдијевање. То његово коцкање се исплатило пошто је аустро-угарска војска превише раширила своје линије, па је тешко поражена у српском контранападу.

За заслуге и извојевану побједу, Мишић је 4. децембра 1914. године унапријеђен у чин војводе /маршала/.

Након новог здруженог напада њемачке, аустро-угарске и бугарске војске на Србију у октобру 1915, када се српска војска повукла на Косово, Мишић је предложио да се изврши контранапад.

Овај приједлог су одбили остали заповједници армија на састанку у Пећи и услиједило је повлачење. Након овога предао је команду армије и отишао на лијечење у Француску.

Средином 1916. поново је постављен за командата Прве армије која је зауставила и натјерала на повлачење бугарску војску и у Бици код Гоничева ослободила Битољ.

Војвода Мишић о Хрватима и Југославији

Мишић је марта 1919. године као начелник Штаба Српске врховне команде, на предлог регента Александра, отишао у Хрватску како би се лично обавестио о политичкој ситуацији. Двочасовни разговор са Александром, одржан по повратку из Сплита, Мишић је препричао свом ратном секретару Милораду Павловићу Крпи. У неким текстовима објављеним на интернету тврди се да је Крпа записао следеће реченице:

Југословенство није народност, него идеологија„, рекао је војвода Мишић регенту Александру.

Југословенство не може да послужи као темељ за изградњу једне реалне државне целине, него је то фиктивна идеја за коју ваља припремити терен и нараштаје који су далеко од схватања једне целине„, навео је Војвода.

Мишић је на основу разговора са хрватским политичарима, књижевницима, новинарима, свештеницима, учитељима и обичним људима, схватио да они сви мисле „да је настао час да Хрватска добије своју самосталност и независност“.

Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш ствар је пропала. Ништа се неће моћи учинити. То нису људи на чију се реч можеш ослонити. То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило. Ја сам дубоко уверен да се ми са њима нећемо усрећити. Ти су људи, сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви, и у таквој мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи… Не заборавите, височанство, моје речи„, упозорио је војвода.

Он је регенту предложио да се мора одмах отцепити од њих, „дати им државу, независну самоуправу, па нека ломе главу како знају“.

Разговор с регентом војвода Мишић је окончао речима: „Ако овако не поступите, сигуран сам да ћете се љуто кајати„.

Извор: ИН4С, Магацинпортал

  • 135
    Shares

Напиши коментар