Зашто су Црногорци каменовали владику Мардарија!

Фото/илустрација: Манастир на Цетињу

Владика Мардарије је био црногорски митрополит од 1637. до 1659. године, а потписао је унију са „Светом столицом“ 1640. године, да би на крају био каменован од народа, а у црквеним књигама су избрисани сви подаци о њему

И Турци и Венецијанци у политичким односима просто су игнорисали цетињског владику, а Црну Гору су посматрали као окрајак који ће морати припасти једној од њих. Један владика није видио други излаз из таквог положаја осим да се над Црном Гором призна протекторат друге државе. При том је хтио да Црну Гору у свему постави у зависност од папе. То је био владика Мардарије (Корнећанин), рођен у селу Корнет у Љешанској нахији.

Према Ферлатијевим записима, он се повезао с папом Урбаном VIII, и са својим потписима послао му опуномоћенике – архиђакона Висариона, свог синовца, и још једног цетињског јеромонаха. Они су имали задатак, пошто се поклоне стопама римског првосвештеника, да „свечано искажу своју вјерност и преданост јерарху цијелог хришћанства“. Њих је папа примио веома благонаклоно и у Црну Гору су се вратили с писмом, од 12. маја 1640. године, у којем папа исказује радост због Мардаријевог поступка и даје му различите поуке за његово учвршћење у католичанству.

У Цетињском љетопису име владике Мардарија се само помиње, године 1659, тј. података о томе да се он обраћао папи – нема. Без обзира на непостојање података у српским писменим документима о Мардарију, у народу је на њега остало нелијепо сјећање, што није чудно с обзиром на изнесене чињенице.

Уз то, постоји прича као је владика Мардарије имао дијете са дјевојком која је служила код њега, и тај гријех је желио да пребаци на младог Василија, касније острошког светитеља, који је у то вријеме живио код владике у манастиру. Зато и данас, када у Црној Гори неко своје грехове жели да пренесе на другога, за њега кажу: „Он хоће као корнетски владика!“

Како казује народно предање, владика Мардарије је на крају каменован од народа, тј. затрпан под гомилу камења, коју и сада показују у селу Корнет у Љешанској нахији.

(Павле Ровински, Црна Гора у прошлости и садашњости, I том, стр. 369-370)
Извор: Седмица

  • 1
    Share

Напиши коментар