Албанска роба преплавила север Косова

Фото: Биљана Радомировић

Чак и да коалициона „влада“ све трговинске баријере, роба коју пласирају албански привредници већ је пронашла пут до дела тржишта у српским срединама.

Каква год да буде коначна одлука премијера привремених косовских институција Аљбина Куртија по питању потпуног укидања такса и све озбиљнијег притиска Америке да то учини, једна последица једностраних мера Приштине могла би трајно да остане „на снази”. Чак и да коалициона влада Самоопредељења и ДСК повуче све трговинске баријере, а не само оне које се односе на сировине, роба коју пласирају албански привредници јужно од Ибра, па и из Албаније, већ је пронашла пут до дела тржишта у српским срединама, чак и на северу Косова и Метохије.

То је ефекат после скоро 16 месеци од када је влада Рамуша Харадинаја увела таксе и покренула својеврстан „трговински рат”, а могао би да се тумачи и као један од мотива због којих је Приштина тако дуго игнорисала чак и упозорења из САД и ризиковала да наруши односе са најважнијим савезником, до те мере да специјални изасланик председник Доналда Трампа, Ричард Гренел запрети санкцијама. Поједини приштински аналитичари Куртију предвиђају судбину претходника, Рамуша Харадинаја, који је, како тврде, оборен с власти управо зато што није хтео да укине таксе. Али, вероватно и теже од пада владе, Албанци на Космету прихватили би могућност да амерички председник после 20 година повуче војску из „Бондстила”, што је такође помињано као једна од могућности уколико дође до прекида сарадње.

Упркос таквим прогнозама, Аљбин Курти није најавио потпуно и моментално укидање мера, како то тражи Вашингтон. Штавише, потрудио се да „продужи живот” блокадама које је, отворено кршећи Цефта споразум, патентирао Харадинај. Курти је поручио да ће од 15. марта таксе повлачити постепено, најпре на сировине, а од 1. априла и на све друге производе, али само на рок од 90 дана, и то под условом да Београд прекине да води кампању против признања Косова. На питање како тумачи најаву Куртија да ће дозволити увоз само сировина, председник Удружења привредника на северу Косова и Метохије Радош Петровић за „Политику” каже да то „ништа не значи”. „Дозволиће нам да увеземо храстове и букове трупце и шта даље с њима”, пита Петровић.

Док приштински премијер говори о томе да ће „на кашичицу” тек суспендовати једностране мере, и то после дугог процеса избора и формирања владе, за све то време поједини српски трговци, чак и на северу, принуђени су да део свог асортимана потраже од Албанаца. То показује праву намеру Приштине која стоји иза увођења такса – да албанском робом преплаве тржиште у срединама у којима живе Срби, а судећи према сликама из продавница овај план је почео и да се остварује.

Радош Петровић каже да „у продавницама има српске робе, има свих основних животних намирница, али се мањи приватници снабдевају и на југу”. Евидентно је да су продавнице на северу још снабдевене углавном робом из централне Србије, али је приметно да има и артикала с југа. Тачније, власници купују јефтинију робу у велетрговинама које држе Албанци, па се тако у радњама могу видети производи с косовском декларацијом, додуше на удаљенијим рафовима.

У такву робу спадају шећер, брашно, кандирани производи, тегле са зимницом, газирана пића, кућна хемија, с декларацијом на којој на албанском, ређе на српском, стоји ко је произвођач. Да се не нуде само прехрамбена роба, пића, хемија, али и цигарете с косовском акцизном маркицом, доказ су и тезге с воћем и поврћем, а велики део ове понуде налази се у мултиетничком насељу Бошњачка махала. Управо у овом кварту и српским трговцима роба се нуди по нижим ценама од оних за производе које под таксама треба допремити из централне Србије. Све чешће се говори и о томе да у апотекарским рафовима има много лекова из јужног дела Косова, па чак и оних из Албаније, чији је квалитет у најмању руку сумњив. На ову констатацију, Радош Петровић истиче: „Апелујем на апотекаре да продају искључиво лекове проверених фармацеутских кућа.”

Пасуљ из Липљана

На основу ових примера, очигледно је да су таксе које је увела Харадинајева влада не само имале за циљ да се спречи приступ српској роби међу албанским купцима, него да се производи с косовском декларацијом наметну у српским срединама. За све то време широм Косова вођена је жестока негативна кампања против артикала из централне Србије, а према неким подацима земље из окружења – Грчка, Мађарска, Бугарска, Словенија, Хрватска и Северна Македонија – скоро да су удвостручиле извоз на територију јужно од Ибра, док су вишу цену тога плаћали потрошачи. Штету је трпела, а и данас је трпи, и Србија, чија је привреда закључно с јануаром ове године изгубила 440 милиона евра, и то само у испорукама које нису реализоване.

У тренутку највећих несташица на северу КиМ пекаре су радиле смањеним капацитетом, хлеба је било само у раним јутарњим сатима, да би велики дисконти почели да продају робу на „кило”. Устале су све институције – од болнице у Митровици, где је нестајало хране и лекова, до студената, којима су смањени оброци. И у дечјим вртићима је порција била умањена, а уместо млека, деца су добијала чај. У апотекама се осећала оскудица лекова за хроничне и најтеже болеснике.

Због несташице која је претила, а и у знак солидарности с грађанима који код куће нису имали ни килограм брашна, почетком јула прошле године су све продавнице, пекаре, апотеке, бензинске пумпе биле затворене. Сви приватни угоститељски објекти били под кључем, а чак и таксисти нису пружали своје услуге. Радош Петровић каже да је најбитније је да народ не оскудева у основним животним намирницама, мада наглашава да је од 400 регистрованих привредника на северу Космета десетак затворило своје радње, а самим тим и десет породица је остало на белом хлебу.

Једну од таквих највећих криза са снабдевањем на северу, у лето 2019, Харадинај је покушао да искористи тако што послао шлепере с робом с декларацијом такозваног Косова, које су Срби са севера бојкотовали. Друга, „тиха” мера Приштине, да своју робу пласира у српске средине, очигледно је још у току.

Таксе као изговор и за обрачун Росу са Србима

За 16 месеци колико су таксе на снази ова једнострана мера Приштине проузроковала је не само несташице међу Србима на КиМ и губитке привреди Србије, већ је изазвала и прекид дијалога с Београдом, а послужила је и као повод представницима привремених косовских институција за оружане упаде на север Космета. Почетком новембра 2018. Рамуш Харадинај је најпре увео тарифе од десет одсто на робу из централне Србије и БиХ. Потом је 21. новембра, након фијаска Косова, чија је кандидатура за чланство у Интерполу одбијена, приштински премијер под ознаком „хитно”, али и „одлука ступа на снагу одмах”, на свим интегрисаним прелазима фактички ставио рампу за улазак српске робе, подигавши таксе на 100 одсто. У свом каприцу је ишао дотле да је чак забранио и допремање српске штампе, а примерци београдских дневних новина тек после шест месеци почели су да стижу на Космет, али у смањеном тиражу под тарифом од сто одсто.

Народ је више од месец и по дана, у свим општинама на северу, али и већим срединама на Ибру, протестовао. Приштина је, међутим, наставила да демонстрира строгоћу. Како би наводно спречили „кријумчарење” припадници Росу и нове јединице за специјалне операције Приштине, под називом ФИТ, 28. маја спровеле су прави терор у општини Зубин Поток. Тог дана, уз сузавац, шок бомбе и уз употребу пендрека и кундака, тешко је повређено шесторо Срба, који су одмах превезени у косовскомитровичку болницу, док је више од сто мештана Ибарског Колашина задобило лакше повреде. Тога дана повређен је и руски држављанин који је радио за Унмик, на шта је реаговало и руско Министарство иностраних послова.

Након што су се специјалне косовске полицијске јединице повукле, иза њих је остала пустош. Многи локали, куће и аутомобили су разлупани, а остаће забележено и да су Росу и ФИТ немилосрдно тукли и старе и болесне. У акцији под паролом „борбе против корупције”, ухапшено је 29 Срба и Бошњака, углавном припадника Косовске полиције.

Ауторка: Биљана Радомировић
Извор: Политика, Стање ствари

Напиши коментар