Штафету младости и мисију „Галеб“ Тито покрао од краља Александра

Поруке Штафета која је уручена краљу Петру

Једном приликом песник Матија Бећковић је рекао да је под столицом Јосипа Броза иструлила Југославија, и да је он остао „велики човек без дела“, попут знаменитих оперских певача пре проналаска справа које снимају звук.

Тита ће, нешто пре смрти, на Брионима посетити стари ратни друг Светозар Вукмановић Темпо и питати:
– Шта је с Југославијом?

– Нема више Југославије! – одговорио је Тито.

– А шта је са Партијом?

– Нема више ни Партије.

И заиста, у сутон живота, Броз не само да је остао без оног што је створио, већ је остао и без жене и без другова. Био је потпуно усамљен. У свом редовном закључном извештају за 1978. годину британски амбасадор јавља шефовима у Лондон:

– Тито је потпуно сам!

Више од 35 година Југославија је била опчињена њиме, њиме се поносила, њему радовала, у њега се клела… Споменици њему били су подигнути у сваком делу земље, његово име носиле су најбоље југословенске фабрике и школе, најузорније војне касарне, централне улице и тргови свих југословенских градова. По један град у свим југо-републикама и покрајинама носио је његово име…

Омађијани Југословени деценијама су се дивили његовим светским путовањима, и славили његов насумице одабрани рођендан, 25. мај, који ће на његову иницијативу од 1957. године бити проглашен за државни празник, Дан младости. Главни симбол овог празновања била је штафета младости, која је ношена готово два месеца кроз читаву територију Југославије и 25. маја предавана Титу на величанственом слету, који је организован на стадиону ЈНА.

Та два обележја – мисије мира, односно путовања бродом „Галеб“ и фасцинантни слетови омладине, чиниће га препознатљивим и код левичара и код десничара, краљева и царева, арапских шеика и афричких поглавица, до највећих звезда светског џет-сета. Али, и једну и другу идеју присвојио је од свог претходника који је створио прву Југославију, краља Александра Карђорђевића.

Традиција исказивања оданости, верности, спремности да се покаже жеља да се очува земља не почиње од доласка Јосипа Броза и комуниста на власт. Нажалост, већина житеља бивше Југославије убеђена је да овај феномен „порука са добрим жељама“ почиње 1945. године, када је, на предлог омладине Крагујевца, покренута „Титова штафета“.

А прича о штафети заправо почиње пре 91 годину, тачније од 5. децембра 1929, када се оснива организација „Соко“ Краљевине Југославије. Била је то јединствена витешка организација основана са намером да подиже телесно здраве, морално јаке и национално свесне држављане. Одмах по оснивању, управа „Сокола“ затражила је благослов краља Александра Карађорђевића да његовог сина првенца учлани у новоосновано друштво. Пет година касније, чланови „Сокола“ из Сарајева, у знак захвалности Петру Првом Карађорђевићу Ослободиоцу, који је као Петар Мркоњић учествовао у устанку за ослобађање Босне и Херцеговине и допринео њеном припајању Југославији, организују ношење бакље. „Соколци“ из града на Миљацки претрчали су 355 километара до Опленца и тамо запалили кандило.

Увод у годину пунолетства краљевића Петра био је када су четири штафете кренуле из четири правца, из Цеља, Марибора, Сплита и Скопља. Штафетним трчањем четири палице ношене су кроз све соколске жупе и њима су се сливале поруке и честитке престолонаследнику. Штафете је носило око 7.000 „соколаца“.

На свечаном дочеку на Теразијама, у Београду 6. септембра, поруке из свих штафета исписане на пергаменту премештене су у главну штафету коју је на двор однео пуковник Крековић. Рођенданске штафете још некрунисаном краљу представљале су спој симбола моћи – палице, и симбола заједништва – предаја палице из руке у руку.

Прихватањем идеје о штафети, Јосип Броз употпуњује колекцију вредности и добара преузетих од Карађорђевића. Бели двор краља Александра постаје његова препознатљива резиденција у којој се одвија готово комплетан политички и дипломатски живот. После његове смрти, у личном сефу пронађени су накит и ордење краљевске династије. Ту се налазио и Орден Карађорђеве звезде са 17 дијаманата и брилијаната, који је носила краљица Марија Карађорђевић. Присвојио је и колекцију златних табакера краља Александра и, уместо краљевског грба, угравирао је свој потпис. Те табакере ће годинама великодушно делити приликом сусрета са значајним светским личностима.

Повезано: Како је Тито опљачкао благо кнеза Павла!

У стварању свог имиџа светског миротворца и лидера трећег несврстаног света, велику улогу имала су чувена Брозова путовања пловећом резиденцијом – бродом „Галеб“. У марту 1953, само три дана после Стаљинове смрти кренуо је у Велику Британију, у спектакуларну посету британском премијеру Винстону Черчилу.

Код Сицилије му се десио пех: због високих таласа пао је с кревета и поломио прст на левој руци. Прву почаст Енглези су му приредили још у водама Гибралтара. Изнад „Галеба“ су у Титову част летеле десетине енглеских војних авиона, а са три ратна брода Уједињеног краљевства одјекивали су почасни плотуни. Готово шест деценије скривано је од јавности да су четнички емигранти бацили магнезијумску ракету (димну бомбу) која је пала недалеко од маршала и британског премијера.

После Лондона Тито је „Галебом“ путовао 14 пута и посетио 18 земаља на три континента – у Европи, Азији и Африци. Пристајао је у 29 лука. На овим путовањима „Галеб“ је прошао 85.000 наутичких миља (157.420 километара), у укупном трајању од 478 дана.

Крајем 1954. године, 30. новембра, Тито је започео нову спољнополитичку мисију која му је ускоро донела титулу великог светског путника. На пут у Бурму и Индију понео је 45 сандука и великих кофера ордења и разних златних, позлаћених и сребрних предмета и најразноврснијих уметничких творевина изузетне вредности. Пред полазак, команданту своје гарде генералу Милану Жежељу исписао је директиве у 28 тачака.

– Ако отпадне лов у Индији, долази у обзир Бурма – стајало је у првој, уз коју је ишло и објашњење: – Спремите гајбе за дивљач, пошто мислим да набавим и довезем разноврсну дивљач, и то: папагаје, мајмуне, газеле, антилопе, разне фазане, којих има 20 врста… У Индији ћу се задржати од 12 до 14 дана, а у Бурми 10 дана у сваком случају.

Јосип Броз и Јованка на „Галебу“

Остао је два месеца. У ријечку луку, „Галеб“ је упловио крајем јануара следеће године.

Уколико мало зачепркамо по нашим архивима, лако ћемо се уверити да су и ове Брозове мисије мира историјска реплика једне сличне турнеје краља Александра Карађорђевића која се збила две деценије пре првог Брозовог путовања у Британију.

Краљ у јесен 1933, годину дана пре атентата у Марсељу, креће на путовање разарачем крстарицом „Дубровник“ по Јадранском, Егејском и Црном мору. Иде у посету Атини, Инстанбулу и у Евксиноград, крај Варне.

Циљ овог путовања југословенског суверена био је да челним људима Грчке, Турске, Бугарске и Румуније објасни да Балкан сам по себи није „буре барута“ које угрожава светски мир, већ да су то велике силе које својим мешањем у односе на Балкану, супротстављајући једну државу другој, постају „покретачи“ свих несугласица и мржњи између њих.

Најзанимљивији детаљи ове Александрове мировне турнеје збили су се у Цариграду. У граду на Босфору краљу и краљици је приређен свечан дочек. Оснивач нове Турске Кемал Ататурк на сваком кораку је указивао посебну пажњу госту. После вечере, која је служена у златном посуђу и трајала све до поноћи, играли су покер до зоре. Била је то ноћ разговора и дружења… На растанку, краљ је поклонио Кемалу Ататурку златну табакеру (вероватно из серије табакера које ће Тито делити доцније), а овај њему свој уметнички портрет.

Кемал Ататурк ће сусрет са краљем Александром често препричавати многим државницима с којима је ступао у конакт. Хроничари ће забележити како је једном приликом француском амбасадору рекао:

„Кад узмем цигарету из табакере, поклон његовог величанства Александра, увек ми је пред очима жива слика свега тога… Имам из тих пријатних часова још једно сећање, а то је да је у нашој партији покера, коју смо тада Исмет-паша и ја играли с његовим величанством, добит било срце, пошто се уопште у новац није играло. И надам се да ће ми се ускоро дати прилика да поново играм с његовим величанством и верујем да ће се ова добит још удвостручити.“

Сагласност о спољној политици

На дочеку у Цариграду, поред политичара, војних званичника и дипломатског кора, окупила се и огромна маса народа да поздрави југословенског суверена. „Дубровник“ је усидрен пред палатом Долмабахче на Босфору, а Александра и његову пратњу на пристаништу су поздравили Кемал Ататурк и председник владе Исмет-паша. Државници и њихови министри су, затим, неколико часова водили политичке разговоре. Врло брзо и лако су постигли начелну сагласност о спољној политици.

Аутор: Иван Миладиновић
Извор: Новости

Напиши коментар