Хоће ли САД преживети културну револуцију?

Почело је са рушењем споменика из доба Конфедерације, наставило се паљењем застава и рушењем споменика оснивачима Сједињених Држава. Могу ли САД то преживети?

Левичарски рат против америчке прошлости је протекле недеље прешао неколико важних линија.

Портландска статуа Џорџа Вашингтона, оца ове земље и првог председника Сједињених Држава, највећег човека своје ере, срушена је и оскрнављена.

Док је статуа стајала на месту, америчка застава је била обмотана око главе Џорџа Вашингтона и убрзо потом била запаљена. Када је статуа оборена, поново је, овога пута цела, била обмотана америчком заставом која је поново спаљена. На упражњеном пиједесталу су исписане речи: „Налазите се у земљи њених домородаца”. (Мисли се на Индијанце; прим. прев.).

Домаћи талибани

У Портланду је такође срушена статуа Томаса Џеферсона која је стајала на улазу у средњу школу названу по овом аутору Декларације независности. У Њујорку су чланови градског већа поднели захтев да Џеферсонова статуа буде уклоњена из градске скупштине.

Видевши шта се дешава, Музеј природњачке историје из Њујорка добио је дозволу од градских власти да џиновску статуу Теодора Рузвелта на коњу – којем друштво праве Афроамериканац и индијански домородац – уклони из предворја музеја. Шта није било у реду са овом 80 година старом статуом? Директорка музеја Елен Футер рекла је да је проблем био у „хијерархијској композицији”, односно у томе што само Рузвелт седи на коњу.

С обзиром да су нападнути Вашингтон, Џеферсон и Рузвелт, то значи да левица сада одбацује тројицу од четворице председника чији су ликови уклесани на националном споменику Маунт Рашмор.

Домаћим талибанима нису били довољни напади на Колумба и генерале Конфедерације, већ су прешли на уклањање и скрнављење очева оснивача ове земље и њихових патриотских синова.

Обрачун са 18. председником У. С. Грантом

У Филаделфији је оскрнављен Споменик незнаном јунаку Америчке револуције, на којем се иначе налази и статуа Џорџа Вашингтона. Та гробница је коначно почивалиште хиљада војника који су умрли у борби за америчку независност, и чија имена су позната само Богу. „Починили су геноцид”, нажврљано је на споменику.

Локалне власти и полиција нису зауставиле вандале. Не може човек а да се не запита шта би се догодило уколико би мрзитељи Вашингтона и Џеферсона одлучили да запале њихове родне куће у Маунт Верону и Монтичелу.

Ипак, прошле недеље је пређена још једна линија у рату против прошлости.

Срушена је статуа Јулисиза С. Гранта у Голден гејт парку у Сан Франциску. Полиција је посматрала како се стотине људи окупљају да би срушили статуу генерала и 18. председника, који је прихватио предају војске Северне Вирџиније генерала Роберта Е. Лија.

Такође, у Голден гејт парку је срушена и статуа Френсиса Скота Кија, који је написао нашу националну химну, „Барјак искићен звездама“, након што 1814. године целе ноћи гледао како британски ратни бродови бомбардују Форт Мекенри.

Мржња као мотив

Трећа статуа срушена у Голден гејт парку била је статуа оца Хунипера Сере, фратра Фрањевачког реда, који је основао девет од двадесетједне шпанске мисије у Калифорнији, које су се простирале од Сан Дијега до Сан Франциска. Сера је живео у 18. веку, далеко пре него што су САД припојиле Калифорнију и деценијама пре него што је Мексико стекао независност. Папа Франциско га је канонизовао 2015. године

Крајем прошле недеље срушена је и последња статуа војника Конфедерације у главном граду, генерала Алберта Пикеа, док су вашингтонски полицајци градоначелнице Мјуриел Баусере то посматрали из полицијских патролних возила.

Ми подижемо статуе како би се сећали, одали почаст и указали поштовање онима које памтимо. А шта је мотивација људи који их руше и скрнаве?

Једном речју: мржња. Добар део младих Американаца мрзи историју своје земље и људе који су је створили. Они мрзе проналазаче и истраживаче попут Колумба, конквистадоре и колонисте. Они мрзе очеве осниваче и првих 15 председника, од којих су сви или имали робове, или сарађивали са људима који су их имали. Међутим мржња према историји, њено порицање и рушење споменика посвећених људима који су ту историју стварали не може да промени прошлост.

Стога, у ком правцу се ми крећемо?

Данас, баш као и шездесетих, амерички естаблишмент је у повлачењу. Он узмиче пред насртајима руље и не жели да осуди оне који руше статуе јер се у суштини с њима слаже, настојећи да каналише створену енергију у правцу који би погурао њихов повратак на власт у новембру.

Али ово се не може наставити. Политички и пропагандни рат против полицајаца, вандализовање статуа и споменика, блаћење и посрамљивање америчких хероја не могу трајати унедоглед.

У неком тренутку у блиској будућности, естаблишмент и његов упитни политички инструмент у лику Џоа Бајдена, мораће да имају свој Суља-моменат (назван по хип-хоп звезди Сестра Суља, у америчком политичком контексту односи се на тренутак када политичар јавно одбацује екстремистичке групе, изјаве или ставове за које се сматра да су повезане са њим или његовом странком; прим. прев), да устану и поруче: „Ово би требало да престане“.

Јер шта год да се догоди на овим изборима, амерички народ неће остати уједињен око странке и покрета изграђеног на тези да су Сједињене Државе и пре свог оснивања биле расистички злочиначки подухват.

Не можете предводити народ чију историју и хероје презирете.

Завађена земља не може опстати. Друштво чију историју презиру милиони његових чланова неће преживети.

Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард
Извор: Искра

  • 4
    Shares

Напиши коментар