Нова политика


Ни на исток, ни на запад...
Ни на исток, ни на запад...

Кад бих био злонамеран, написао бих овде да српска власт од Жељка Митровића може много тога да научи о одбрани сопствених интереса. Али, нећу. Рећи ћу само да је власник Пинка у рату за своју јахту учинио више конкретних ствари него комплетан државни врх у заштити Срба на северу Косова.

Та два, на први поглед неспојива примера понајбоље одсликавају ушкопљеност званичне досистичке политике која је за своју основу прихватила другосрбијански квазиевропејски капитулантизам.

Политика која каже да Европа нема никакву алтернативу, уз истовремено, безусловно, самоодрицање права на одбрану државе и свођење комплетне косовске политике на јалово дипломатско надгорњавање неминовно води Србију у нове националне поразе и понижења. Одбијање било каквог помена сукоба са онима који нам отимају део државне територије, пристајање на све нове и нове понижавајуће услове Европске уније увешће Србију у смртоносни вртлог политике „прихватања реалности“. Исти они, наиме, другосрбијански капитуланти, који нас данас, све чешће и све отвореније убеђују да је независно Косово реалност која се мора прихватити, сутра ће нам објашњавати и да се мора уважити нека нова сурова реалност у Санџаку или Војводини. Политика која се у својој основи своди на пропаганду и медијско спиновање лоших вести, политика која нам поразе бескрупулозно приказује као победе можда и може одвести Србију до ЕУ, само је питање шта ће уопште од Србије остати кад та и таква политика заврши са њом. Мада, како сада стоје ствари, питање је и шта ће уопште остати од ове и овакве Европе…

Рекох, нећу да будем злонамеран, само хоћу да позовем српску политичку елиту, и позициону и опозициону, да прецизно дефинише нову политику, да нам јасно каже шта је то минимум државних и националних интереса. Молим лепо, која је то граница која неће бити пређена ни по коју цену? Шта је то што никада нећемо урадити? Или смо, може бити, спремни на све не би ли се домогли Брисела?! Коначно, да ли заиста Европа нема ама баш никакву алтернативу? То су питања на која морају да одговоре они који данас воде Србију, али и они који имају амбицију да преузму државно кормило. Ако ништа друго и ништа више, грађани Србије заслужују бар поштену политику са јасним одговорима на конкретна судбинска питања.

Онај коме још није јасно да је концепт „И Косово и Европа“ апсолутно немогућ, онај који верује да Србија суштински било шта добро може добити настављањем досистичке безалтернативно-европејске политике тај и такав, дакле, не би више смео да одлучује о колективној судбини Срба и Србије.

Аутор: Драган Ј. Вучићевић
Извор: Press On Line


Напиши коментар